Radikalsko kandilo...

„Radikalsko kandilo palo pa se razbilo”, pevalo su, u Srbiji između dva svetska rata, na demokratskim zabavama, posebno u situacijama ako su dobijeni izbori makar i za odbornika u jednome selu. Priznajem, ovaj naslov sam već koristio, ali ne umem da nađem bolji za ono što se minulih dana dešavalo u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), od vrha do dna, od Zemuna do Valjeva, Babušnice, Sombora, Kikinde, Niša, Ljiga… U pitanju su samo nijanse, da li su se Šešeljevi tukli sa Tominim ili se završilo na „kletvama Vojinih žena” u parlamentu Srbije, kako su to neke „žute” novine donele na naslovnoj strani. Sa skupštinske govornice su Nataša Jovanović i Vjerica Radeta, tobož kunći „izdajnika Tadića”, krpile Tomislava Nikolića po diktatu Šefa „zatočenog u Haškom kazamatu”.

Uzgred, diskutabilo je i to koliko je pritvorska jedinica Haškog suda u Ševeningenu kazamat ako Vojislav Šešelj iz njega, gde će k’o slučajno sam dobrovoljno otrčati uoči 12. marta 2003. i atentata na Zorana Đinđića, vodi političku stranku i utiče na svekoliki život u Srbiji. Taj luksuz sebi teško može da priušti čak i najbolje stojeći robijaš u srpskim zatvorima.

Elem, pokokali se zbog SSP-a vojvoda Voja i Toma Ivković (Bane Nikolić), kako su pristalice lidera SRS odmah smislile e da bi pokazale kako je Nikolić u redovima radikala ono što je Bane Ivković bio među socijalistima.

Pritom previđaju, ili to samo žele da koliko je moguće ublaže, da je Nikolić mnogo uticajniji od Ivkovića svojevremeno, te da će SRS bar prepoloviti. Uz to, kamo lepe sreće da su se u SPS-u onda poveli za Ivkovićem. Ne bi se tek sada evropski prosvetljavali uz pomoć DS-a i Borisa Tadića lično.

VALJEVCI UZ TOMU – U Kolubarskom okrugu radikali su se svrstali uz Tomislava Nikolića, što i ne čudi jer je čovek Šumadinac, domaćin, a kako vreme odmiče ne bi bilo iznenađenje da neko pod upitnik stavi i to da li je sami vojvoda Voja baš Srbin iz Hercegovine. Drugi bitan detalj je taj da je Darka Glišića, predsednika Okružnog odbora SRS je venčao lično dojučerašnji gensek Aleksandar Vučić, koji se nije svrstao uz Šešelja, a formalno nije ni uz Tomu jer se na neodređeno vreme, čiju dužinu nije definisao, povukao iz politike i javnog života.

Odbor u Osečini, sa sve odbornicima i Zoranom Savićem, predsednikom Opštine, je uz Nikolića, slično je na Ubu kod Darka Glišića; u Valjevu, Lajkovcu i Ljigu većina odbornika je uz Nikolića, u Mionici su se „lomili pola-pola”. Da bi spasli odborničke mandatae, Nikolićevi sledbenici u Kolubarskom okrugu izmislili su pravnički gaf, pa su tužili SRS i u redovnoj parnici dokazuju da su prilikom potpisivanja ugovora i blanko ostavki „bili dovedeni u zabludu”. Suština je u tumačenju da je Zakon o obligacijama „stariji” od Zakona o lokalnoj samoupravi, pa bi ta stvar, ako ništa drugo, mogla da se (pr)otegne do isteka mandata dobijenog na izborima 11. maja.

Nikolićeve pristalice su se opredelile da im se nova stranka zove Srpska napredna stranka (SNS), što Šešeljevci koriste za novu analogiju Nikolić-Ivković jer je identična skraćenica i za Socijalističku narodnu stranku. Čini se da je logičnije bilo da su otcepljeni radikali uzeli im Narodne radikalne stranke (NRS) Nikole Pašića, koja kao vanparlamentarna partija postoji od vaspostavljanja višestranačja u Srbiji ranih 1990-tih godina. Narodni radikali još imaju pristalica po Srbiji, među boljim primerima je i Mionica, a Toma Nikolić je nekada bio potpredsednik te stranke. Njihov najveći problem i dalje je predsednik i rukovodstvo, pa je tužna knjiga spala na Raku Krčmarevića Ešingera iz Lazarevca!

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su Šešelja među radikale doveli Nikolić i Maja Gojković, koja se otkinula u Novosadsku grupu građana varoške provinijencije, pa ga za predsednika SRS izabrali 1992. na osnivačkom kongresu u Kragujevcu. Tada je dr Svetislav Šole Stanojević iz Osečine izašao za govornicu i pokušao da ukaže na to da je Vojislav Šešelj „udbaška podvala”. Bio je izviždan, obezbeđenje ga je izbacilo iz sale!

PUTUJE CIRKUS – Raskol u SRS mogao bi imati posledica i na odnose snaga u Gradskoj skupštini Valjeva, čijim odbornicima, još uvek, treba pet sati „rada” da bi usvojili dnevni red. Tako nešto, uostalom, nagovestio je u medijskim nastupima krajem septembra njen nesrećni predsednik Goran Lučić (DSS), čiju je ostavku opozicija poodavno tražila. Ta stvar, ostavka Malog Džokeja Lučića, biće, navodno, prva tačka dnevnog reda na novoj sesiji gradskog parlamenta. Tako su onomad, u pauzi maratonske sesije gradskijeh većnika, dogovorili šefovi odborničkih grupa.

Sve, međutim, miriše na to da bi Tomini mogli da budu kooperativniji no što su bili dok su bili i Šešeljevi, a u Petničkoj vodenici kod gazda Vidoja (Vujića), koji im je i poručio da bi „trebalo podržati Tomu”, uz „jagu” ili bez nje, već su viđani čelnici demokrata i radikala kako se „njuše”. Mogao bi, dakle, sve zarad tobožnjeg napretka Valjeva, da nam se desi nemački model velike koalicije. „Putuje cirkus iz našeg malog grada”, rekao bi Đoka Balašević.

A dotle, zabave je i previše. Tako je penzioner Leka Džokej Marinković (PUPS) u vladajućoj koaliciji izabran za predsednika Gradske komisije za privredu! Jakako! Državotvorne stranke pucaju od kadrova, a sami drug Leka kaže kako je bio privrednik „više od 30 godina”. Mašala!

Kadrovska vrteška tek je počela, neke drugarice važnih drugova već su zaposele nove položaje, a i drugovi će, ako Bog da, uskoro. Ne primećuje se da iko od njih dršće posle najave samoga Borisa Tadića da će borba protiv korupcije zakačiti i članove DS-a.

A kad pominjasmo Narodnu skupštinu Srbije, joj kol’ko je tamo umnih glava. Ne zna se ko je pametniji, dal’ oni što jašu mikrofone po vas celi dan ili oni što ćute i čekaju komandu za glasanje. Valjevskih je deputata na obe strane. Posebno se dojmi Milica Vojić-Marković (DSS), koja je načisto aktivna. Objašnjavaju i drugi već znanu i objašnjenu suštinu problema, al’ kad ga MVM objasni – onda znaš, k’o pesmicu, mogu da te u pola noći probude i preslišavaju!

POSKOCI – Metalac je obeležio 60 godina košarke u Valjevu, međunarodni turnir bio na visini. U finalu, Panatenaikos iz Atine bolji od beogradskog Partizana, u utakmici za treće mesto Univerzitet iz Surguta u ruskom Sibiru pobedio domaćina. Organizacija vrhunska, TV prenos finala na RTS-u, zvanice sa svih strana. Sa telohraniteljima i bez njih, sa obezbeđenjem i bez njega.

Među gostima i Veselin Šljivančanin, haški osuđenik, sin mu Mlađo igra košarku, bio u OKK Beogradu i Crvenoj zvezdi, pa i on voli da gleda „basket”. Sedeo između trenera Ranka Žeravice i Miodraga Mute Nikolića. Došli i Divac, Danilović, Kićanović, Nikola Plećaš, Dragoljub Pljakić, pa dr Bibe Srećković, Sloba Petrović, neki Boško sa Zlatibora (toga telohranitelj pratio i „iza kuće”)…

Metalac dobio himnu, komponovao je Željko Joksimović, a peva Adolf Dado Topić. Navijači postali „poskoci”, drmoguz bio u „Šoferima”, do jutra! Posebno se opustili Čačani, Kića i Željko Obradović, doveli i muziku iz Čačka, evri sevali samo tako. Žive duše…

Trener valjevskih košarkaša Vlada Đurović najavljuje borbu za vrh tabele Prve lige Srbije, što bi donelo plsman u Super ligu sa Partizanom, Crvenom zvezdom, FMP, Hemofarmom i Vojvodinom. Nije, međutim, uspeo da ubedi Vladu Panića da „skine cenu” i zaigra za matični klub. Na turniru se videlo da Panić, iako nespreman, treba Metalcu. Novac koji je on tražio, navodno, mogao je da poremeti odnose u ekipi. Prevideli su da je Panić morao da naplati i to kako je svojevremno odjuren iz Metalca. Sve ima cenu.