Radovi

Kad već rađeni radovi pre roka, bila je to prilika da na mestu opštinskog parkinga, bude fontana, drvored, jok, ost'o parking, kao prava mera Vizije onih koji rukovode gradom.

Uhapšen Ratko Mladić, bi i to. Ekskluzivnu vest, kako pripada, saopštio predsednik Srbije Boris Tadić. Vest o hapšenju bila prva vest u svetu, predsednika Tadića direktno uključio i CNN. Svima je podne otkucalo sa Srbijom. Predsednik rek’o da je skinuta ljaga sa Srbije, da je otklonjena najveća prepreka za pridruživanje Evropi, i da će svi biti procesuirani, ko im’o neke veze sa skrivanjem, i ko bi da ometa put u Evropu.

A Mladić, posle 15 godina neuspešnog traganja, uhapšen u selu Lazarevo, u Vojvodini, kod strica koji se preziva Mladić. Ukratko, čovek ne liči na sebe, na onu silu, oronuo, ćelav, slabo pokretan. Još kraće, dop’o jada, prosto izaziva sažaljenje. Međutim, Knjige kažu da je, po haškoj optužnici, optužen, po komandnoj odgovornosti, za genocid nad 8000 Muslimana u Srebrenici, što je najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata. A tu nema samilosti i sažaljenja braćo i sestre. Samo tuge. Velike.

Odma se javili oni koji izrazili sumnju u sve, Otkud sad da bude hapšen, što nije do sada, što će reći da je sve nameštaljka, i da su naši sve vreme znali gde je, e da su ga uhapsili kad više nisu imali kud, u minut do dvanaest, ili dvanaest i minut. Kako bilo, Evropa pohvalila čin hapšenja, rekli i da je otklonjena Ta prepreka za pridruživanje Evropi. Nisu rekli ima li još prepreka, a svi znaju da ima, i da će i’ bude.

Sve ostalo farsa i jevtina sapunica, Mladić ne prima optužnicu, traži jagode, traži televizor, traži ruske klasike, preti da će obuče uniformu i peške ide u Hag. Ima oni’ koji mu zameraju što tako nevojnički izgleda, što najmanje liči na Srpskog generala, rečeno, ćelav, oronuo i nikakav. Zameraju što kao slavne vojskovođe nije presudio sam sebi, opravd’o sliku Heroja. A ne da izgleda ko nesretan slučaj, traži jagode, još malo tražiće i leblebije. A to stvarno ne bi išlo. Gde to priliči junaku, takvom Obiliću.

Zbog predstave o Mladiću kao Obiliću i bezbednost podignuta na viši nivo, zabranjena okupljanja. A narod ravnodušan, pun mu raznog ‘vatanja. Zato dozvoljeno okupljanje radikala, treba pokazati da se Režim mnogo žrtvov’o hapšenjem Generala, da su veliki otpori u narodu. Pokazalo se da je i to farsa, da je ustvari sve predstava. Šešelj, preko malo dete, na taj miting poručio da su za sve krivi Vučić i Toma Nikolić, ekstremisti iskoristili priliku da bakljama i šoranjem sa policijom pokažu kakav nam je Obraz. I ranije se znalo da je nikakav, ali čega se pametan stidi...

Istorija petnaestogodišnjeg ‘vatanja Mladića, te istogodišnje nedostupnosti Organima ima i svoje Valjevske epizode. Mala deca znaju da je krajem devedesetih Mladić javno ‘odo po Valjevu, čak svrać’o i u taj glasoviti Narodni muzej na poduke i predavanja. Bio i na svadbu u hotel „Grand”, gde se izigr’o na svadbi ćerke generala Živanovića, koji je jedno vreme, pre Srebrenice, bio komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske. Taj general je bio Mladiću veza i preporuka da kupi ‘ektar placa u Bobovi kod Stava, a podno Medvednika, ‘de je zasnov’o pčelinjak od tačno 200 plus jedne košnice. Meštani vele da general im’o ozbiljne planove sa te pčele, bio aktivan pčelar, javno se angažov’o oko osnivanja Društva za prirodu „Medvednik – Stave” koji treb’o donese svaki medeći progres tom kraju. Vele da bio dobar komšija i pravi junak, te da je nekoliko godina sa obezbeđenjem uredno cedio med. Još vele da general, kad ono u’apšen Milošević, jednostavno nest’o. Med su nastavili da cede mladićeva žena i šurak, uz svesrdnu pomoć komšija, ali ima dve godine više ne cede, pčelinjak, košnice, još na mestu, ali nema više pčela.

Kad se desilo hapšenje Mladića u Lazarevu, ovi u Bobovi videli da general gotov. I videli da ne liči na sebe. Sve jednodušno osuđuju, de Srbin Srbina da ‘apsi i živog ga predaje neprijatelju. Da sve tako k’o što se predstavlja ne veruju i zato što im vele lično General prič’o da se živ neće predati, da ima čoveka koji je zadužen za egzekuciju, i da je povrh svega čovek prav na pravdi boga, prič’o im da je u Srebrenici sve koji su ‘teli da odu pustio. A oni veruju Generalu, jedino im nije jasno što nije presudio sebi, da su bili na njegovom mestu oni bi to ‘Vako, ne bi i’ više bilo.

Oduži se ova junačka skaska, osta malo mesta za obnovu i izgradnju, a baš toga u Valjevu bilo, i to na kubike. Ko što se zna skroz i naskroz rekonstruisana ta glavna Krađorđeva ulica u dužinu od 700 metara. Urađeni trotoari od behaton ploča, udareni novi semafori, udaren i nov asvalt, a sve to dva dana pre roka. Glavni majstor bio Teodosija „Ingrapomni”. Zašto je Teodosija bio Glavni majstor ne treba pitati, tek Teodosija je sve to, rečeno, ister’o dva dana pre roka. Tako i svečano otvaranje bilo pre roka. Tačno dva dana pre roka stavljena bina kod „Narcisa, sa transparentom na kome pisalo „Valjevo city”, drugovi rukovodioci kolektivno prošli trasu uspeha i Gradonačelnik svečano otvorio Lepoticu od ulice. Vrpcu presek’o zajedno sa Glavni majstor Teodosija. Onda svi prošetali stazom uspeha, i sa pristigli glavni čovek Marković Mića, koji za ove potrebe uslikan sa Glavni majstor Teodosija, otišli u zgradu Valjevo city. Tu svi sačekali novog Dinkić ministra Ćirića, koji se nije ni okrenuo na Lepoticu, što zbilja čudi ako se zna da Dinkića ministarstvo dalo 70 miliona dinara za radove, i što zbilja još više čudi ako se zna da Dinkićevi eksperti i za siću drže banku ‘de stignu.

Kako bilo, Dinkićev ministar nije ni pogled’o očigledan Uspeh, strogo se drž’o 400.000 evra koje doneo „Gorenju”, koje obećalo zaposli 200 novih radnika. Gledanje radova u Karađorđevoj, narednih dana, nastavili majstori Glavnog majstora Teodosija. Iako je sve završeno dva dana pre roka, iako su majstori peskarili i skarabudžavali još nekoliko dana, utisak je da tu nisu sva posla i kako treba završena. Zato nije bez osnova pitanje, Ko je bre primio radove? I mada se pobedi u zube ne gleda, što će reći i rekonstrukciji ulice dva dana pre roka, ima jošte jedno pitanje, konstatacija, koja govori o Viziji onih koji sede u zgradi Valjevo city. Naime, kad se već radila rekonstrukcija, posle toliko godina, bila je to prilika da se uradi na najbolji i najkvalitetniji način, i bila je to prilika da se opštinski parking, koji je pojeo najbolji deo Glavne ulice, izmesti i da tu bude drvored, fontana, nešto što će grad učiniti lepšim. Jok i ništa od toga, parking je prava mera Vizije onih koji kojekude uvalili dupeta i tako predstavljaju građane.