Rekonjstrukcija fasade

Vučić veli: Vodim računa kako ću vodu da popijem, da ne bih osramotio zemlju. Kod takve lične žrtve, ko sad da ne veruje u modernizaciju i razvoj Srbije.

Kao što se moglo vidi, čuje, prima mi­nistar Dačić je presek’o, sva el­ek­tronska sokoćala sa nacionalnom fr­ekfencijom su direktno prenela da rek’o da On, kao predsednik vlade, predlaže da Dinkić ne bude ministar. Ajmo još je­dnom: Kao predsednik Vlade smatram da su predlozi Dinkića neprihvatljivi, i da na­stavimo bez Dinkića i URS. Još rek’o, pa dikan Dačić, da je to najbolje za Srbiju, jer Srbija žuri u budućnost. Au­to­ri­ta­ti­v­an nastup gospodina Dačića me podsetio na Natašu Mićić, kad je ono po ubistvu Đi­nđića, predsednica Skupštine, VD pr­em­ijera, izašla i rekla, Proglašavam va­nr­edno stanje! Toliko o tome da je On od­lu­čio da istera Dinkića iz Vlade. Uo­sta­l­om, odmah po nastupu, Dinkić – koga je st­igla „pravda“ od istih kao on – javno je izj­avio da Dačić laže, da se radi o tome da neće bude fikus u Vladi, kakav je, po nje­mu, drug Dačić, te da će on, jelte, bude ko­nstruktivna opozicija. Moguće da sve ovo sa rekonjstrukcijom, termin po­za­jm­lj­en sa društvenih mreža, ne gotovo braćo i gospođe, ali jedno je sigurno, evo lične um­otvorine – Nijedna Rekonstrukcija ne po­maže kod ovakve Konstrukcije. Ko­ns­tr­uk­cije u kojoj nišči, i gori od gorih, dr­že banku! Zašto braćo i gospođe, zato što, da potegnem Aleksandra Ga­vr­il­ovi­ća, živimo u jednopartijskom sistemu u ko­me postoje demokratski izbori, a po njemu, izbor u kome uvek biraš pogrešno, ne­ma drugih, nije izbor.

Ajmo malo i takoreći od sredine priče, u jednoj od epizoda direktno na „Pinku“ pojavio se lično Prvi po­tpredsenik i štatijaznam Aleksandar Vu­čić. Šta reći o čoveku, biznismen Ko­st­ić, koji deset godina nije u partije, rek’o da ima energiju Đinđića, Ku­st­ur­i­ca slavni, kad mu ovaj doš’o u Kamengrad, pr­ojektov’o da tek sa Vučić Andrićgrad, i os­talo, ima budućnost. Pera E Pravda pr­en­eo da najnovija istraživanja govore da ­najveće poverenje uživa Vučić, te da 74 po­sto ispitanika smatra da premijer tr­e­ba da bude Vučić. Takav Aleksandar, kome sva­ka ko u Vebera, Đinđića, Ko­ns­t­at­in­ov­ića, da dodamo i vojvodu Šešelja, i on je jelte neka pamet, takav Aleksandar di­re­ktno preko Pink, RRA da upiše plus, re­ko da će promene biti sistemske, progr­am­ske i kadrovske. Još reko da vreme da vl­ast znači brigu, i veću odgovornost, a ne osionost i bahatost. Oni su, njegova pa­rt­ija, ograda između Srbije i ponora. A ka­kav je on, i šta ga rukovodi, evo AV ci­tata: Vodim računa kako ću vodu da po­pi­jem, da ne bih osramotio svoju zemlju.

I onda je Onaj koji vodi računa kako će vodu da popije pokaz’o kako se ra­di pos’o za Srbiju. Prvo pa on po­dneo ostavku na mesto ministra vojnog, mi­nistarstva koje ima najbolje rezultate. On­da priložio ministra poljoprivrede Kne­ževića, kulture Petkovića, i sporta Al­isu. Još reko da je modernizacija moto re­konstrukcije, te da je strategija pravda za sve i jednaka šansa za sve. Svaka da se po­tpiše. Onima koji nešto kritikuju po­ručio da njegov autoritet nije autokra­ti­ja. I još, da mu je žao onih koji posle ova­ko Novih i Velikih rešenja kažu da to nije nikakva rekonstrukcija... Ondak Vu­č­ić i Dačić, koji priložio samopriloženog Mrknjića, nastupili direktno preko sat­elita, za njih bitna suština, a ne fo­rma, ima uposle Srbiju, to prvi zadatak! Da­čić poručio da želi glasa na Kosovu, je­rbo tamo rođen! Javio se i Dinkić, re­ko­ns­trukcije svima preko glave, Hajde da up­os­limo Srbiju. Onda se dogodio Dačić, koji se zahvalio Dinkiću, i Dinkić, koji rek’o da Dačić laže. Da, javio se i gospodin prezident Tomislav, čiji kabinet oš­tro reagovao na glasine da je vladika Gri­gor­ije poručio da je Prezident obična be­na, koji državnički poručio da ta rekost­rukcija treba da se okonča, da se nastave re­forme koje će Srbiju svrstati u red mo­der­nih zemalja. Mašala.

Nema sumnje da će ovo da se završi, ta ni­jedno personalno rešenje nije va­žnije od Srbije, zna se i u koju će bu­dućnost Srbija stigne. U budućnost To­me Vučić Nikolića, sa, ili bez, Dačić. U budućnost Velje Ilića, kanal ministra Ba­čevića, koji se tu naš’o po pozivu pr­ij­a­telja Vrhovnog komandanta, gospodina Pa­lme, koji odbio bude ministar, ministra Mrkonjića koji će vele bude Dačić sa­vetnik... jošte toga od te sorte i tog ma­te­rijala. Bilo bi neke pravde da se omini­st­ri i Velja poslanica Adžemović. Lično izj­avila da bi naravno želela da postane mi­nistarka, veli sigurna u sebe da poseduje sve kvalitete koji su potrebni za na­pr­edovanje, mada nije razmišljala koji bi res­or vodila. Istina, u’vaćena da u društvu sa Velja puši u Skupštinskom restoranu. Na tu okolnost ministar Velja izvoleo re­ći da on nije redar, a SNS seljak Ri­sti­če­vić da nije tema ko puši, i gde puši! Pr­ed Srbijom su važnija pitanja. Jašta, vo­zi ’Leksandre!

Evo još priloga rekonjstrukciji. La­sl­o Vegel, na to da je onaj žandar Di­k­ić smenjen pa unapređen, veli da je „dv­osmislena retorika“ glavna kar­akt­er­is­tika Evropskog puta nove vlasti, pa pi­ta, na koja će mesta biti unapređeni sm­enj­e­ni ministri. E jes ti pitanje! Za kraj evo do­kumenta moderne Srbije koja žuri u bu­du­ćnost. Nataša Midić, 21. godina, pr­ed­se­d­nica omladine PUPS Novi Sad: Oni ko­ji žele da se učlane mogu da očekuju po­s­ao, ali ne da će odmah dobiti za­poslenje. Po­sao će dobiti samo ako to zasluže ra­d­om, trudom i svojim obrazovanjem, ob­ave­z­no je učešće na sastancima, seminarima i ul­ičnim akcijama. Departizacija nije us­pe­la i naravno da svaka stranka gura svoje ka­drove, ali PUPS pre svega teži da svoje lju­de obuči pre nego što ih postavi na ne­ku funkciju. Šta mislite kako dumaju se­n­­iori i juniori iz jačih, da se kaže dr­ža­vo­tvornih stranaka?

Za kraj kraja, za modernu Srbiju, za Sr­biju bez alternative, e što volem da ci­tiram, drugarski pozdrav po­zaj­mlj­en sa posta Igora Mihaljevića: Zato i kr­a­du. I lažu. I, uopšte, jedu govna čim st­ig­nu!