Ski staze, žičare, akva siti...

Privode se kraju radovi na završetku brane „Rovni”, visoke 74,5 metara, koja će formirati jezero površine 2,4 kilometra kvadratna. U međuvremenu je ovoga marta i Vlada Srbije usvojila Prostorni plan ovog sliva koji obuhvata 170,5 kilometara kvadratnih (zona neposredne zaštite sa jezerom 3,35; zona uže zaštite 8,24; šira zona zaštite 104,58 i van zone 54,41 kilometara kvadratnih). Planom su obuhvaćena sela Balinović, Bobova (deo), Brezovice, Vujinovača, Donje Leskovice, Kunice, Rebelj (deo), Rovni, Sitarice (deo), Sovač, Stubo, Sušica, Suvodanje (deo) Taor i Tubravuić. Praktično to znači da će 1.020 domaćinstava morati da ima nepropusne septičke i jame za osoku, a prethodno se moraju očistiti sva đubrišta. Time će stvoriti preduslove za razvoj organske poljoprivrede (bez veštačkih đubriva i herbicida), a rezervisan je i prostor za razvoj malih i srednjih preduzeća koja bi prerađivala zdravu hranu. Planirana je i izgradnja osam mini hidroelektrana snage od 220 do 1400 KW, čiji bi godišnji kapacitet bio 11.233.000 KW struje, kao i mini centrala na bio gas.

SKI STADION „POVLEN” koji pored istoimene planine obuhvata i Jablanik, imaće alpske i staze za nordijsko i ekstremno skijanje, kao i sankanje. Povlen je rezervisan za alpsko, Jablanik za nordijsko skijanje, sankališta su na Debelom brdu i Mravinjcima, a klizališta i tereni za druge zimske sportove u „akva sitiju” u podbranskom delu. Alpsko skijalište je na severnim padinama Povlena (Mali Povlen, Malo polje, Bele vode, Cetinja, Gornja Dijavica...) na nadmorskoj visini od 800 do 1.345 metara i na površini od 9,2 kilometra kvadratna. Planeri računaju da će godišnje imati tri meseca snega i predlažu gradnju 22 žičare (šest sedežnica i 16 ski liftova), ukupne dužine 20 kilometara, koje će moći da za sat prevezu ukupno 24.300, odnosno istovremeno 8.000 skijaša. Planirana je i izgradnja 37,4 kilometra alpskih staza na kojima će istovremeno moći da skija 10.300 gostiju. Jablanik je rezervisan za nordijsko skijanje, po grebenu Povlena i Donjoj Dijavici, kao i u Gornjem Taoru. Na ovim stazama organizovaće se i skijering (vuča skijaša konjima ili motornim sankama), ali i safari motornim sankama. Ukupan kapacitet ovih staza je 1.000 skijaša istovremeno. Klizališta za rekreativce, ali i za umetničko klizanje i karling (takmičenje dve četvoročlane ekipe koje nastoje da uz pomoć „četki” i „metli” smeste po osam „kamenih kugli” što bliže središtu „kuće” označene krugovima na ledenoj površini) predviđena su u sastavu terena za male sportove (preko leta igrališta za rukomet i mali fudbal) i u višenamenskoj hali u podbranskom delu. I to bi bilo za ona tri zimska meseca.

„AKVA SITI” će se nalaziti u podbranskom delu i biće centar okupljanja za preostali, posebno letnji deo godine. Brojni sadržaji su zasnovani na vodi koja se namenski ispušta iz jezera. Planira se izgradnja nekoliko plivačkih i bazena sa talasima, gejzirima, gumenim čamcima na električni pogon, razni tipovi akvagana (veliki vodeni tobogani) i drugih sprava za igranje na vodi koja će biti hladna ili će se grejati solarnom energijom. Ukupan kapacitet „Akva sitija” je 5.000 posetilaca istovremeno. Planirana je i izgradnja sauna, solarijuma, teretane, trim sale, kuglana, terena za tenis i druge male sportove, dečija igrališta... Nisu zaboravljeni ni restorani, prodavnice, bungalov naselja sa 2.000 kreveta... Na budućem jezeru dozvoljeno je postavljanje splavova-plaža, kupanje, veslanje, jedrenje, vožnja čamcima na električni pogon, skijanje na vodi sa električnim žičarama, sportski ribolov... Planira se da na jezero ne boravi istovremeno više od 1.000 gostiju.

Predviđena je i izgradnja heliodroma na Debelom brdu. Četvoroseda ili kabinsko-gondolska žičara dužine 2.450, sa visinskom razlikom od 571 metar, povezivala bi Stubičku reku i Povlen i radila bi tokom cele godine.

Turisti će moći da koriste 6.900 kreveta, od kojih su 2.000 u podbranskom delu, 1.400 u selima, 3.300 u turističkim naseljima i 200 u planinarskim domovima. Biće 1.800 kreveta u apartmanima, 2.200 u pansionima, 2.200 u privatnom smeštaju i 500 u vikend kućama. Nisu zaboravljeni ni putevi, digitalne telefonske i druge veze, ali i dolazak gasovoda i druge infra strukture.

PRE ČETVRT VEKA ideju o gradnji „Akva sitija” u Stubu promovisali su i idejni projekat sačinili poznati arhitekta Slobodan Mitrović Kobi (tvorac Kopaonika kao centra planinskog turizma Srbije) i ekonomista Slobodan Radulović. Dva Slobodana su tada planirala da se ispod brane izgradi čitav grad površine 100.000 metara kvadratnih. Kapacitet leti je istovremeni boravak 7.100 gostiju, dok je zimi znatno manji – 3. 270 posetilaca. Očekivana godišnja poseta projektovana je na 220.000 ljudi. Cena „Akva sitija” je tada bila „samo „47.570. 000 dolara.