Sloboda života u kombiju, putujući po svetu

Mnogi od nas prethodnih meseci pratili su uzbudljive doživljaje Anje i Strahinje koje su delili na svom Instagram nalogu. Kad su se vratili na kratko su Srbiju, sačekali smo ih sa pitanjima – otkud oni u svemu ovome i šta se iz ovako nepredvidivih putovanja može naučiti.

Čitajte njihovu zanimljivu priču.

Anja i Strahinja, ekonomistkinja iz Beograda i FONovac iz Valjeva. Međutim, dobro je da vam mi ne računamo kamatnu stopu ili pišemo kodove, pošto nemamo dana radnog staža u svojim profesijama.

Bavili smo se raznim stvarima, ali poslednje tri godine radimo od “kuće”, koja se ponekad nalazi na obali Atlantika ili alpskom jezeru, jer smo jedan stari kombi prepravili u kuću od pet kvadrata kojim putujemo svetom sa svojim jazavičarem Šnjurom.

Novac za put zarađujemo jer imamo malu pokretnu agenciju koja se bavi marketingom na društvenim mrežama, a sve utiske i dogodovštine o životu na četiri točka prenosimo na Instagramu, Fejsbuku i blogu, sve pod imenom Whatifness.

- Napustiti neku svakodnevnu rutinu i otisnuti se u avanturu je nešto o čemu mnogi maštaju. Vi ste to i uradili. Šta je bilo presudno? Šta je to što mi ostali treba da prelomimo?

Ideja da permanetno putujemo pala nam je na pamet kad smo se jednog utorka vraćali sa svadbe u Danilovgradu. U nekoj nedođiji na Durmitoru, pukla nam je guma, a mi smo pukli sa lovom. Kada smo uspeli da lokalnom vulkanizeru platimo zamenu gume flašom viskija, to je bio prvi “What If”, i tada se rodila ideja da uz pomoć snalaženja i trampe, obiđemo svet.

Onda smo napustili poslove i uzeli kartu u jednom smeru za Kambodžu, sa poslednjom platom u džepu. Zbog toga smo morali da se snalazimo i umesto novca nudimo vlasnicima smeštaja ili restorana rad u zamenu za krov nad glavom i klopu. Pošto većina azijskih ugostitelja ima tragične fotografije na internetu, većina ih je vrlo rado prihvatilo da im pomognemo sa novim fotkama, videom ili grafičkim dizajnom, da to ipak liči na nešto. Na ovaj način smo uspeli nakon osam meseci da signemo od Kambodže do Kube.

Da biste prelomili neku ovakvu odluku, naš predlog je sednete i na jednom listu papira napišete sve u čemu ste vešti i što barem za nijansu bolje radite od proseka. To su vaši potencijalni poslovi u belom svetu! A možda i usput otkrijete nešto što niste znali da umete dobro da radite.

Lakše će vam biti da prelomite kada shvatite šta je najgore što može da se desi – da se vratite kući i čujete možda jedno ili dva: “Jesam li ti lepo rekao?” od rodbine. Što i, priznaćete, nije toliko strašno.

- Sa ovog poslednjeg putovanja sa kog ste se tek vratili; šta su najjači utisci? Da li nešto od onoga što ste doživeli možete smatrati životnim lekcijama?

Najjači utisak je iz Portugala, koliko ljudi, solo ili u paru... roditelja sa malom decom, živi i putuje na točkovima. Porodica iz Engleske sa klincima od 10 godina, prolazi kroz Negotin i ide biciklom do Tajlanda. Tip iz Berlina živi pet godina u svom kombiju u Portugalu, baveći se podvodnim ribolovom i prodajući ulov primorskim restoranima. Porodica u Velsu, školuje svoju decu od “kuće” - koja je prepravljeni školski autobus.

A mi pošto smo oko mesec dana proveli spavajući po majstorskim radionicama dok smo čekali da nam se kombi popravi, naša životna lekcija je uvek sa sobom nosi rezervnu diznu, anlaser i filter za gorivo.

- Postoje li neki specifični strahovi vezani sa ovakvim avanturama i kako se prevazilaze, bar u vašem slučaju?

Najviše se plašimo nas samih, pošto nam se desilo da čuknemo novi Porše, izgubimo novčanike ili da slučajno zaključamo spolja kombi sa ključevima i Šnjurem unutra, pa moramo da zovemo profesionalnog obijača da reši stvar.

Iako nam se dogodilo puno pehova i dramatičnih situacija, nikad nismo unapred strahovali.

- Hoćete li ovako nešto ponoviti?

Kada probate život u kombiju i otkrijete lepotu kretanja i konstantnog menjanja adresa i pogleda, teško je povući ručnu. Zato već na proleće se vraćamo u lubeničara (naš model kombija) sa planom da zavirimo ispod svakog kamena i obiđemo svaku čuku Srbije I okolnih zemalja.

- Da li su valjevska iskustva, okruženje, prijatelji....na neki način uticali na kreiranje ovakvog stila života?

Može se reći da se uz Gradac od malih nogu rodila velika ljubav prema prirodi, zbog čega sada najviše vremena provodimo što dalje od gradske gužve.