Šojgu

Kod nas je vanredna situacija, samo mi to ne vidimo.

Rusi, koji nas u svemu podržavaju i drže nam stranu u ovim teškim trenutcima, stavljaju nam i to do znanja.

Poslali su nam ministra za vanredne situacije, koji se ponašao kao prosvetni inspektor u nekoj zapuštenoj školi gde se ne zna da li su gori đaci, ili su gori  profesori ili je gori direktor, ili je gori poslužitelj.

Jedini koji je shvatio težinu situacije, ministar Dačić, u maniru iskusnog predsednika Mesne zajednice, posuo se malo pepelom, takoreći izvinuo se, „pohvalio školu”, i, nemajući kud, „priznao” (ni sam ne verujući u to) – Mi smo jedna ozbiljna škola i mi držimo reč koju smo dali, ma koliko nas to koštalo!?

Šojgu je „održao čas dodatne nastave” koji su dobrovoljno pohađali i đaci, i profesori, i direktor, i poslužitelj.

Poseta je završena obaveznom zakuskom, posle koje su se svi razišli kao pijani.

Iako su posluženi samo sokovi.