Španac

Pošto se ispostavilo da nema dovoljno gluposti, danas i ovde, okrenuli smo se „dobrim starim vemenima”, omiljenoj nam prošlosti.

Rehabilitovani su takozvani nedužni grđani a čine se pokušiji da se eliminiše iz istorije neko ko je ozloglašeni antifšista, i ako bude sve po njihovom – postaće i ratni zločinac. Pogađate, reč je o Živoradu Jovanoviću, poznatijem kao Žikica Španac.

Šta se to dogodilo pre više od 60 godina zbog čega dojučerašnjeg junaka treba proterati iz istorije ovog naroda?

Narečeni Španac, kao okoreli antifašista i patriota, na uperene puške pripadnika okupatorskog novoupostavljenog nemačkog režima u Srbiji, izvadio je pištolj i obojicu pogodio pre nego što su oni stigli njega da pogode. Sve se to dogodilo 7. jula 1941. godine, dakle tri meseca pošto je Jugoslavija kapitulirala i raspala se.

Ovaj čin uzeli su pobednici (i velikim slovom Pobednici) u tom ratu, kao dan kada je u Srbiji otpočeo oružani otpor fašističkom okupatoru i eksponentima njegove vlasti u zemlji. Ti ljudi, dakle, bili su zvanični službenici nemačke komande u Srbiji.

Nisu nepravedno osuđeni iz ideoloških razloga, nisu im oduzeta građanska prava i prava na rad, a na šta se odnosi rehabilitacija zna sudija u Šapcu.

Lično nezadovoljan ovakvim odlukama suda, pokrećem pitanje rehabilitacije svih „nevinih” pripadnika okupacionih vlasti u Srbiji, ne samo 1941. već i onih koji su bili istrajni do kraja i sa svojim šefovima bežali do Blajburga. Naročito skrećem pažnju na verne službenike nemačkog režima u Srbiji srpske nacionalnosti, koji su vršeći svoju časnu dužnost izmakli klupu pod vešalima Stevanu Filipoviću u sred Valjeva (videti poznatu fotografiju). Svi oni su kolege sa istog platnog spiska ove dvojice iz Bele Crkve.

A Španac, šta ćemo s njim?

Zna se da je ono što je on započeo, na kraju pobedilo, ne samo u Srbiji već u celom svetu.

To je sud istorije odavno presudio.