Srbija favela

Zemlje Evropske Unije potpisuju prvi Ustav. Srbija još uvek planira da hitno donese Ustav, pa onda na miru da organizuje vanredne izbore.

Srbija neće da se meša u tamo nekakve izbore na Kosovu. Neće da im da legitimitet, jer bi to značilo da priznaje albansku većinu i međunarodni protektorat. To jednostavno, za takozvanu zvaničnu Srbiju nije tačno.

Zvanična Srbija želi što hitnije rešenje statusa Kosova, jer joj je dobro znano ko je izgubio Kosovo i zašto, ali ona, zvanična Srbija, nastavljajući taj kurs, neće da s tim ima bilo kakva veze.

Tijanić uporno gradi mit o Bebi Popoviću, prosipa gorčinu i gnoj žučne kese na nesrećnog Bebu, a zna se kome je, u stvari, ta kanta fekalija istinski namenjena. Ipak je ne može izručiti u Aleju velikana.

Hitovi Sajma knjiga su Karadžić, Mira Marković i maskirani Danojlić, a Radeviću umače nagrada za životna zlodela. Limonov nas opet podržava sa stranica NIN-a.

Srbija polako postaje, ako već nije, favela. Faktički smo naselje na obodu metropole Evrope, i utemeljujemo pravila igre koja se nikoga ne tiču i nigde ne važe, osim u našoj izolovanoj zajednici. Uspeli smo da vaskrsnemo našeg Perikla /Slobu/ i njegovi konjanici, osobito ohrabreni aktivnostima legalista, mudrih i zabrinutih, ponovo jezde.

Nadu je zamenila strepnja. Događa nam se baš ono što nikako ne bi smelo da nam se događa. Može li neko da kaže koliko će to trajati?