Stanoje Ćebić

U Valjevu je 12. februara umro a u rodnoj Jovanji 15. februara sahranjen Stanoje Ćebić, metalostrugar po zanimanju kojim se povremeno bavio, da bi mnogo poznatiji postao ponekim svojim osobenim akcijama, svojim nesporazumima sa društvenim mehanizmima.

Autor je knjige „Kako sam postao vo”, sa predgovorom Bore Ćosića, čije je prvo izdanje objavljeno u Beogradu 1981. godine.  „Ova knjiga će ostati kao datum u novijoj srpskoj književnosti i ona će se podjednako tretirati i kao književna činjenica i kao činjenica od značaja za kulturu” – tvrdio je tada Milisav Savić. Igor Mandić je pisao: „On je netipičan. Obdaren je samoironijom i njegov najveći dar je u tome što najteže situacije pretvara u farsu, opravdavajući tako i one koji su mu nanosili zlo”. A Zoran Petrović je bio mišljenja da je Ćebićevo delo „izvanredan paraliterarni fenomen” i da „svedoči kako je život često mnogo nadmoćniji i fantastičniji od svake literature”. Imalo je onda kritičara koji su Stanoja Ćebića poredili sa Čarlsom Bukovskim.

Docnije, nastala je još jedna Ćebićeva knjiga, „Ima boga i volova” (Beograd, 1990), posle koje je, 1991. godine, primljen u Udruženje književnika Srbije.

O Ćebiću su 1972. godine Jovan Jovanović i Mika Milošević snimili film „Kolt 15 GAP” (Kupim otpatke, ližem tanjire 15 godina aktivno i pasivno) koji je prikazivan na raznim stranama i bio ovenčan nekolikim važnim festivalskim nagradama. Pre dve godine taj film je prikazan na Tešnjarskim večerima.

Stanoje Ćebić je predstavljan u mnogobrojnim novinskim reportažama i bio junak mnogih radijskih i televizijskih emisija. Njegovi biografi zabeležili su da je radio u 139 jugoslovenskih i 15 inostranih preduzeća, pet puta bio otpuštan sa posla i 175 puta samovoljno napuštao firme u kojima je radio. Uz to, hapšen je 90 puta (pokatkad i u Valjevu) zbog skitnje, beskućništva i ilegalnog prelaska državnih granica. Proputovao je više evropskih zemalja „bez dinara i bez pasoša”, proterivan 22 puta iz šest evropskih država, izrečena mu je zabrana ulaska u (Saveznu Republiku) Nemačku do 2065. godine.

Koliko je znano, u Beogradu je dva puta dobijao stan, ali ih je ustupao drugima ili prodavao. U leto 2007. konkurisao je za izbegličke i sirotinjske stanove ali tada krov nad glavom nije dobio.

Poslednje godina tegobnog života, po povratku iz Beograda u Valjevo, provodio je u adaptiranim koševima za kukuruz nekadašnjeg Poljoprivrednog preduzeća „Poljoplod” u Donjoj Grabovici, što je, kako je govorio, bilo „ispod njegovog nivoa”. Često je spavao i u čekaonici valjevske Železničke stanice. Najčešće je u novije vreme viđan pred kafanom „Zlatibor” i na autobuskoj stanici gradskog prevoza preko puta Gimnazije. Redovno – sa kišobranim u ruci.

Stanoje Ćebić je rođen 18. aprila 1931. godine. Majka Stoja, rođ. Marjanović iz Stuba. Četiri razreda osnovne škole učio u Jovanji, metalostrugarski zanat izučio u „Krušiku” 1949.