Svaštari iz Tamnave

Kako je u Tamnavi, između Mačve i Šumadije, na svega sedamdesetak kilometara od Beograda, tamo gde je struja stigla tek 1972. godine i gde je glavni put još pun rupa?

Živomir Leontijević (1955), zvani Cica, selo Novaci, okrug Valjevo, ima sina Srećka (1977) koji je rešio da ostane na njivi.

Ćerka Slađana se udala i otišla. Žena preminula. Poseduje dva hektara obradive zemlje, od kojih je pola uzeo u zakup. Plaća 50 evra godišnje. Od stoke ima kravu i krmaču. Seje kukuruz, bostan, paradajz, papriku, malo pšenice.

Priča: „Dok se točak okreće ili dok bašta donosi plodove, ima nešto i para s pijace, inače džaba, ne vredi. Imam 15 ari šljiva i rakije napravim toliko da ni za kućnu upotrebu nije dovoljno. Ne isplati se ništa. Nema ko da radi. Majka 70 godina, mi neoženjeni. Skupa nafta, seme, đubrivo. Kesica semena oko 70 evra, a sve ukupno semenje košta od 1000 do 1500 evra. Za 10 grama paradajza u semenu (više od 50 evra) za oko 1000 struka. Još mora da se prska. Sin Srećko bio u Budvi, letos, kao zidar, doneo oko 450 evra, ali „slomio” leđa, ruke mu pukle. Ima polovni traktor, auto nema, šta će mu, i onako se sad brdo urušilo, skliznulo na put.” Cica ustaje u sedam, ne mora ranije, valja riljati, vaditi đubre, krčiti njivu. Plaća penziono, od imovine ima samo udžericu, plaća i zdravstveno, a ode kod lekara u Šabac, a ovaj mu kaže - „Idi kupi sve šta treba”.

Vodu koristi iz komšijskog bunara. Slobodno vreme provodi u prodavnici gde se ćaska o svemu, najviše o politici. Odneo tri metra drva u Banjane da proda, oduzeli mu, još da plati 950 dinara jer nije „čekič’o”. Osula se šuma, klizište, na leđima nosio, koža spala s leđa. Bostan i papriku nosi u Šabac, na pijacu.

Od svega pomalo - Pali cigaru, rakija se popila. „Zadruge u selu nema, ne postoji. Hranu pravimo za nas. Ima od svega pomalo. Ako je pšenica lošija i nemaš čoveka u mlinu, vratiće ti. Istu pšenicu jedni mogu, a drugi ne mogu da samelju. Mlin državni u Banjanima. Imam 15 komada živine. Odnesem 500 kila pšenice tamo da samelju - ne može, nađem čoveka na ulici, ugovorim, onda može. Krava daje deset litara dnevno i predajem Imleku, taman za cigare. Pare dobijem za 20 do 30 dana, 15 dinara po litri, s premijom. Struja je nekad slaba, nekad jaka, zamrzivač od 100 litara je crk’o zbog slabog napona...”

Predrag (Marinko) Mitrović (1928) iz istog sela poseduje 14 hektara zemlje, pet šume, devet „čistine”, obradive zemlje, na 3,5 je kukuruz, na 1,5 je zob, na jednom je detelina, a ostalo trava za ispašu. Ima dva traktora i priključne mašine, pet krava, dva bika, dva juneta, dve krmače i 16 prasadi. Svaštari. Preko zadruge „Voćar” Koceljeva, prodaje paradajz, papriku ljutu i „šilju”.

Domaćica Kristina blagodari mužu koji je uspeo da okupi i zdrži čeljad na imanju. „Bez glave kuće smo ništa, kada ga nema dva dana, ode na pijacu, ne znamo šta ćemo. Teško je zapovedati, a raditi nije teško. Dok je on živ, blago nama... Kako zadržati mladića ako ga nešto vuče (recimo, posao automehaničara) tamo u grad gde svega ima, jer devojke kada odu, momci ostaju bez nade... Ženidba je problem, ako neko hoće da zaboravi školu, grad i posao tamo, mora pronaći devojku koja će da živi na selu. To je teško, vrlo teško. Tu su sin Mladen (1951), snaja Rajka i unuk Zoran (1975) koga je deda prošle godine vratio iz Poljoprivredne škole u Valjevu (gde imaju kuću) u Novake da radi...”

Svojeglava Tamnava - Na pijaci prodaju bostan, papriku, paradajz (poznati „od Uba”) ne baš rano povrće, nego sezonsko, a stočnoj pijaci u Trliću „dali” bika od 520 kilograma puta 90 dinara jednako 46.800 dinara ili 1250 evra.

Predrag Mitrović govori: „Najviše se isplati svaštarenje. Ako jedno izda, drugo neće. Sve proizvodim za pijacu. Živinu samo za kućne potrebe, oko 70 komada. Hleba imam za tri godine unapred. Mleko (pet krava) otkupljuje Imlek - Zukve, samo 20 litara mleka daju, zbog lošeg sena, gore od slame. Lucerka traje 4-5 godina, pa nestane kad izađe Tamnava i sve poplavi. To je najveći rizik. Država je u ovo selo uložila samo gvozdenu ćupriju i to još onomad, u Prvom ratu, da bi vojska prešla prilikom bekstva u Albaniju. Rečica naraste i nekad poplavi pola ili 70 ili svih 100 odsto obradive zemlje. Nema nikakve naknade štete. Protiv grada smo nekako još i zaštićeni, granatiraju ih, ali od poplave nikako. Ta Tamnava je baš svojeglava, izlije se kad se ne nadaš ili presuši sasvim.”

Namršti se deda Predrag. Velika muka je na selu. Ipak, obećao je unuku celo imanje u nasleđe ako ostane u Novacima, ako ne dozvoli da ga grad odvuče.