Izviri vrelo u Vrujcima/s kamena na kamen hodi/zapotoči uskim jazom/i beličastim koritom…
Nada Sretenović
Izviri vrelo u Vrujcima
s kamena na kamen hodi
zapotoči uskim jazom
i beličastim koritom
ogleda svaki belutak i svakog
žedno napoji
tiha, topla i pitka
magličasta ranim jutrom
prvo jutarnje umivanje
i napijanje, i opet žeđ
žuborom se oglasi
talas se s talasom grli
lepota neiskazana
sudbina ZEMNOG RAJA
bistra i topla Toplica.
Između topola kroz oranice
vijuga,
i put pratilja
čas vidljiva
čas nevidljiva
zaroni mistična voda
čas modra, pa staklasta
pa zelena,
sakrije se pa se otkrije
ćuti, vapi daljine
bistra i topla moja Toplica.
Pričaju topličke topole
šume i belasaju se
najzelenije obale
lešnika pune
najveće krošnje skrivalice,
čekaju topličke kuće leta
i kupače
zaljubljenike njenih virova i brana
obuči neplivače
i ribare hajkače
i lepi VRELO
i lekovitim blatom obuče
i žedno napoji sve.
Čuje se odjek prakljače
i vodenički točak
a ona ide dalje,
provlači se, zalazi, odlazi.
A kad je julske nebeske vode
i brdske, prepiju,
kad i stari potoci zabruje,
zahuči, zagrmi,
podivlja, pobesni,
pa se razlije
i razore plodna polja
iseče nove puteve
i nove sebi stvara
i užurbano hita
do juče malena, darežljiva
otima grabežljiva
ogromna, studena
podeli sela
odnese sve što je darovala
valja i valjano
huči, tutnji, nosi, melje
za noć sve,
snažna i glasna do Slovca
gde je dočeka Kolubara,
pa se uvuče u svoje ruho
izbistri
i opet s kamena na kamen
kao prekjuče
i tako večito teče
i žedno napoji sve
i lepi VRELO
donosi, odnosi, daruje,
prolazi, odlazi, zauvek
caruje
nebeska i zemna voda
(šapuće, grgolji, žubori)
tiha i topla (moja) TOPLICA.
