U raljama ratnih veterana

Martovska događanja u Valjevo beležili su protesti ratnih veterana, koje predvodi Ljubomir Bradić, nezadovoljnih time što im nisu isplađene ratne dnevnice za učešće u sukobima na Kosmetu tokom 1999. godine. Počelo je gotovo dvosatnom blokadom sednice gradskog parlamenta, 5. marta, a okončano je Bradićevim zdravstvenim problemima na suđenju vođama „Gvozdenog puka”, u Opštinskom sudu u Kuršumliji, posle čega je završio u Prokupačkoj bolnici!

Blokada rada Gradske skupštine u Valjevu, 5. marta, okončana je tek pošto je Milovan Marković, odbornik DS-a i generalni direktor JP „Železnice Srbije” sa platom od preko 200.000 dinara, Bradiću i drugovima obećao da će u Valjevo „doći neko iz Vlade Srbije” na pregovore o načinu rešenja spora nastalog zbog neisplaćenih ratnih dnevnica iz 1999. godine. Prethodnu ponudu za pregovore skupštinskog „spikera” Gorana Lučića (DSS) i načelnika Kolubarskog upravnog okruga Miloja Obrenovića, Bradić je sa indignacijom odbio!

Bradić i istomišljenici posebno su bili iritirani, što nisu ni krili, pres konferencijom koju su, dan pre skupštinske sesije, u maloj sali Gradske skupštine, organizovali „osnivači Udruženja boraca ratova od 1990. godine, sa bivšim bokserom Zoran Pavlovićem Kljakom na čelu, koji su Bradića i njegove optužili za manipulaciju veteranima, doveli u pitanje njihovo učešće u ratu na prostorima bivše SFRJ i preuzimanje vlasti u Udruženju, uz tvrdnje da su, sem dvadesetak pojedinaca, ratne dnevnice naplaćene. Uostalom, rekli su Kljakini, patriotski nastrojeni Srbi nikada nisu ni ratovali za dnevnice!

U prijateljskom ćaskanju sa Bradićem, novinari su morali da brane zamenika gradonačelnika Stanka Terzića (SPS) od optužbi da je organizovao pres konferenciju onih iz suprotnog tabora veterana, te da je na njoj i učestvovao (bar taj deo nije odgovarao istini)!

BOMBA – Potom, Bradić je, optužujući SPS za hod po mukama ratnih veterana, ne dozvoljavajući pritom „politizaciju njihovog protesta”, iznova otvorio priču o tome ko je 1999. postavio bombu na kućni prag novinara Nebojše Andrića (DS), u centru Valjeva, tada vođu protestnih šetnji Saveza za promene (SZP) u kojem su demokrate bile udarna pesnica. Novopostavljeni šef odborničkog kluba SPS-PUPS, Dragan Jeremić Poćuta, koga je Bradić oslovljavao sa „magistar Direkcije” (za obnovu Kolubarskog okruga, gde je ubrzo postavljen za direktora), obećao je Bradiću da će tu stvar morati da rasprave na Sudu. Očito je da i Bradić i Jeremić znaju ko je od njihovih tadašnjih partijskih saboraca iz SPS-a postavio vojni plastični eksploziv, kako je „procurilo” iz istrage, ko je to odobrio, ko je nimalo naivnu igrariju, eventualno, naložio! Biva da to nisu njih dvojica, čim se javno šiljkaju, a koji će važni drugovi, kao i „izvođači radova” moguće „biti u problemu” ostaje da se vidi ukoliko opštinski tužilac Zoran Obradović ostane pri obelodanjenom naumu da se u svoj posao umeša po službenoj dužnosti!

Zatim je krenula uobičajena ćeranija sa usvajanjem dnevnog reda tokom koje su odbijeni predlozi odbornika GG „Pobeda za Valjevo”, dr Slobodana Gvozdenovića i Dragoljuba Krstića, da se osudi „izadjnička politika” predsdnika države Borisa Tadića, te stave van snage odluke o dolasku misije Euleksa na Kosmet i Statutu Vojvodine. Te predloge, u delu o Euleksu i vojvođanskom „ustavu”, podržao je, u ime DSS-a, predsednik gradskog parlamenta Goran Lučić, što su pojedini novinari prokomentarisali opaskom da se „spiker” igra mestom DSS-a u koaliciji na vlasti, onim mestom na koje iz sve snage puca LDP.

Kada je i to „dovedeno u red”, više od 35 tačaka dnevnog reda krčkalo se do u večernje sate, a najviše preganjanja bilo je o poslovanju JKP „Vodovod”, čiji je director Selimir Manojlović bio u glavnoj ulozi. Otkrivajući rupu na saksiji o depresiranim cenama vode, Manojlović nije pominjao zbog čega stoje mašine koje je njegov prethodnik Dragan Lukić (Nova Srbija) kupio kako bi zaradio dodatni dinar da bi servisirao plate zaposlenih i nadomestio manjak prihoda iz osnovne delatnosti.

NAČELNIK – Pažnju valjevske javnosti zaokupljala je i utakmica za izbor novog načelnika Policijske uprave posle penzionisanja Milenka Krstića (50) „po slovu zakona” 11. januara 2009. godine.

Mediji su spekulisali podacima da je aktuelni v. d. Milan Simić, do pre koji mesec šef Policijske stanice u Osečini, kandidat Milorada Veljovića, direktora policije Srbije. Kandidat valjevskog SPS-a je Goran Krstajić „Krle Bilder”, inspektor MUP-a detaširan u Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu, a kandidat DS-a je Zoran Nedeljković, šef Odeljenja privrednog kriminala u valjevskom SUP-u. Postoji, navodno, i četvrti kandidat, koji bi iz potaje mogao i da pobedi, ali njegovo ime još nije „provaljeno”.

Odluku treba da donese vicepremijer i ministar policije Ivica Dačić (SPS), koji je, međutim, baš tog vikenda morao da putuje u Konstancu, gde je, uz Borisa Tadića (DS), koaliciono posmatrao fudbalsku utakmicu Rumunija-Srbija 2:3 (0:2) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

Utakmica za načelnika Valjevske policijske uprave – traje!

A kad je o valjevskoj policiji reč, ona je elegantno rešila problem blokade zgrade Gradske uprave čim joj je to lokalna vlast dozvolila. ratnim veteranim nije bio dozvoljen kolektivni ulazak u šalter salu i problem je bio rešen. Bradiću je, 30. marta, pozlilo na suđenju u Kuršumliji, zbog protesta „Gvozdenog puka” na graničnom prelazu Merdare, pa je završio u Prokupačkoj bolnici!

POSLANICI – Đorđe je Milićević (SPS) vratio odbornički mandat u Gradskoj skupštini Valjeva kako bi se posvetio radu u beogradskoj partijskoj centrali, gde je portparol, i Narodnoj skupštini Srbije, gde je poslanik. Pretpostavljamo da na posao u prestonicu još putuje svojim automobilom, dok je Veliki Štrmf neudobni i jeftini (Veljov i Belkin) „Beovoz”, namenjen guliji i studentima, zamenio besnom službenom miloguzovoznicom (službenim automobilom) beogradskih registarskih tablica)! Ako je, pak, u pitanju njegovo auto, hvala na pitanju, još uvek vozim „škodu favorit” iz 1991, kakvu je, kao opozicionar, dok se poodavno već nije pozicionirao, vozio i gorepomenuti „narodni predstavnik”. Drndavu „škodu”, ako pamćenje ne vara, zamenio je nekim od modela „opela” (ima se, može se).

Doduše, Milovan je Marković, da ne bi bio u sukobu interesa, vratio poslanički mandat, koji je dodeljen Milanu Uroševiću sa Uba. Radikalski mandat valjevskog advokata Verana Panića, namenjen Draku Glišiću iz Stublenice, kod Uba, pre raskola u SRS, dodeljen je Zoranu Popoviću iz Ljiga.

Beogradski dnevnik „Danas” nam je, posle Đorđa Milićevića, podario „dan sa Milicom Vojić Marković (DSS)”, koja se, veli, podjednako temeljno priprema za rad u republičkom parlamentu i sada, kada je u opoziciji, kao što je to činila dok je bila poslanik vodeće stranke koalicije na vlasti (2004-2008). Micili je veoma zapažena u TV prenosima skupštinske varijante „serije rekordne gledanosti” u kojoj baba Radoša Bajića trlja lan da joj prođe dan – što u nastupima za govornicom, što sedeć u šaragama, gde je prva suseda šefa „naprednjaka” Tome Nikolića! Problem bi, možda, mogao biti smanjenje zarada, posebno troškova za dnevnice i poputninu, što bi, eventualno, moglo uticati za doprinos MVM rešavanju narodnih problema. Gđa Micika je, vele, patriotski i državotvorno, revnosna na skupštinskoj blagajni, posebno otkako u Beograd putuje autobusom, a ne kolima sa Milanom Ninićem Fazanom (SPO) ili prezimenjakom – prvim železničarom Srbije.

Hvala „Danasu” i njegovim autorima, nismo niti znali kako su ozbiljne pojave „kinološka sudinica” (MVM) i „majstora za mešenje kolača, što je od majke naučio” ĐM).

Takav rejting u varoši koja ih je iznedrila, nije uočen.