U velikoj porodici „Gorenja”

Konačno je u Valjevu, na zelenoj livadi (bukvalni prevod sa engleskog: green filed, odomaćene reči za ovakvu vrstu investicije) omeđenoj Poljoprivrednom školom, Železničkom stanicom, „Elindom” i najvećim gradskim naseljem „Oslobodioci Valjeva” počela gradnja fabrike fižidera i zamrzivača „Gorenja” iz Velenja. Ceo industrijski kompleks imaće 27.500 kvadratnih metara. Proizvodna hala je površine 16.560, skladište 5.130, a prodajni salon 870 kvadrata. Inače, plac ima šest hektara, a „Gorenje” ga u avgustu 2004. unajamilo na 99 godina. U prvoj fazi zapošljavaće 260 radnika, a proizvodiće 840 zamrzivača i frižidera dnevno, namenjenih svim tržištima. Planirani, maksimalni, godišnji kapacitet je milion komada velikih kućnih aparata. U 2007. godini planira se povećanje na 340.000 jedinica, dok će broj zaposlenih porasti na 500. Planovi za 2008. su ukupno 640 radnika i proizvodnja 440.000 komada, dok bi 2009. godine broj zaposlenih bio 700, a proizvodnja se popela na pola miliona rashladnih uređaja i veš mašina. Interesovanje Valjevaca, u gradu je oko 17.000 nezaposlenih, za dobijanje posla u novoj fabrici je ogromno.

BORBA ZA VRH – Grupu „Gorenje”, jednog od pet vodećih evropskih proizvođača kućnih aparata, predstavlja matično društvo „Gorenje” d. d. i 47 zavisnih preduzeća, od kojih je 35 u inostranstvu. Godišnje poizvedu 3,4 miliona frižidera, zamrzivača, veš mašina, štednjaka... Više od 90 odsto proizvodnje izvezu u 60 država sveta i najveći su slovenački neto izvoznik. Čist prihod u 2005. godini bio je 243,15 milijardi SIT-a, što znači više od milijarde evra. Preko 72 odsto prodaje se realizuje pod vlastitom robnom markom. Sve kompanije zapošljavaju oko 10.500 radnika.

Robna marka „Gorenje” je u proteklih pet godina sa velikim uspehom počela graditi lik „trend settera” u dizajnu, naprednim tehnologijama, inovacijama i savremenoj kulturi stanovanja. Krajem 2004. godine počeo je ozbiljniji prodor ka internacionalizaciji proizvodnje aparata za domaćinstvo. Prvi korak bilo je preuzimanje proizvođača aparata za kuvanje „Mora Moravia” u Češkoj. Tek gradnjom fabrike u Valjevu ta ideja dobija na značaju, jer i do sada je firma iz Velenja imala proizvodnju nameštaja, sem u Sloveniji, i u Češkoj, Austriji i Bosni i Hercegovini. Tek dolaskom u Srbiju „Gorenje” će dugoročno steći uslove za očuvanje tržišta u regionu i obezbediti adekvatnu ekonomiku poslovanja u cilju povećanja međunarodne konkurentnosti.

Pravo je zadovoljstvo razgovarati sa Franjom Bobincem, predsednikom Uprave „Gorenja” koji baš na svako novinarsko pitanje strpljivo i uz obavezni osmeh detaljno odgovara na besprekornom srpsko- hrvatskom jeziku.

– U Srbiji je potrebno, da bi lakše došli stranci, malo više stvari sistematizovati, tako da investitor unapred zna šta ga čeka. Trebalo bi dati prezentaciju nekih posebnih uslova (poreza, zapošljavanja...). Mi još razgovaramo i za ovu investiciju, odnosno za njeno proširenje. Nismo još došli do kraja, jer investicija u Valjevu ima svoje faze. Nadam se da ćemo ići dalje. Očekujemo i neke povlastice od Srbije, kako bismo povećali naše ovdašnje investicije. Sve zavisi od uslova. Mi ćemo od projekta do projekta odlučivati gde i kako ćemo ulagati. Nama je u interesu da uslovi za investiranje budu još konkretniji i bolji. Moram da kažem da su lokalne vlasti u Valjevu bile veoma fleksibilne, brze, dobro organizovane i to je bio jedan od razloga zašto smo se, na kraju krajeva, odlučili za ovu lokaciju – kaže Bobinac.

VALJEVSKI SLOVENCI – Interesovali smo se i za zarade u valjevskoj fabrici, ulaganju u društveni standard zaposlenih, što je karakteristika „Gorenja”, ali i u druge valjevske potrebe, sport, na primer.
– Sve to treba uzeti kao proces. I u Sloveniji imamo fabrike koje rade u oblasti kućnog nameštaja, neke koje rade u beloj tehnici, neke u trgovini i zastupanju stranih firmi, itd. Nemaju sve ove delatnosti jednake uslove. Dakle, uravnilovka, bez obzira na zemlju, na granu, može biti opasna. „Gorenje” je kao proizvođač želelo i biće i ubuduće i društveno odgovorna firma. To praktično znači da ako budemo uspešni, a nadamo se da hoćemo, mi ćemo sigurno jedan deo onog što ostvarimo dati za poboljšanje standarda. Treba shvatiti da je to proces, to nisu kvantni skokovi, jer to ni tržište ne dozvoljava. Logično je da se iz meseca u mesec, iz godine u godinu standard radnika na ovoj lokaciji postepeno poboljšava u skladu sa rezultatima poslovanja. „Gorenje” je došlo u Valjevo. Moramo da radimo zajednički, kao jedna familija, mi smo deo Valjeva, koje je pak deo familije „Gorenja”. Tu moramo biti realni. Treba nešto očekivati, ali najpre treba zasukati rukave, nešto napraviti, pa posle deliti. Mi u Velenju smanjujemo naš udeo u finansiranju rukometa, ali se javljaju novi sponzori – ističe Bobinac.

Ovakav stav matične fabrike i njenog prvog čoveka neće mnogo obradovati Valjevce. O štedljivosti Slovenaca i drugačijem poimanju obeležavanja uspeha rečito govori početak gradnje fabrike u Valjevu. Nije bilo svečanog polaganja kamena temeljca, ministara, crnih limuzina, ručkova... Dvadeset kompjutera dobili su učenici Muzičke, Medicinske i Poljoprivredne škole, a skroman kotel upriličen je samo za novinare.

SLOVENAČKO, A VALJEVSKO – Mislim da će našu fabriku u Srbiji narod prihvatiti i kao lokalnog proizvođača i kao deo neke velike grupe. Fabrika u Valjevu nije samo za srpsko tržište, nije samo pod robnom markom „Gorenje”, jer će raditi za sva tržišta i sve robne marke za koje mi radmo i ona će izvoziti 60 - 70 posto proizvodnje. Fabrika u Valjevu je izvozno usmerena i to je prava stvar. Dakle, mi gradimo fabrike, a istovremeno ćemo više kupovati ovde. Sa našim partnerima razvijaćemo trgovačku mrežu. Imaćemo samo nekoliko prodajnih centara gde ćemo pokazati sve što imamo, a onda će naši partneri to dalje raditi. Spremamo se da još bolje logistički pokrijemo Srbiju, da dobar servis, koji sada imamo, još poboljšamo. Nije isključeno da uđemo i u neke druge programe, kao što su bojleri, keramika... – smatra Franjo Bobinac, predsednik Uprave „Gorenja”.

Zanimljivo je da je otvaranje fabrike u Valjevu već zakazano – 16. oktobra.