Valjevo: ista meta, isto odstojanje

U najkraćem, medijsko-politička scena u Valjevu nije se mnogo promenila ni posle 5. oktobra 2000: ko se borio protiv Miloševićevog režima „ratuje” sa glupostima demokratske vlasti, ko je bio sluga Slobine politike ni sada se ne buni, ko se tada nije mešao u svoj posao ni danas se ne ističe.

Za bolje poznavaoce prilika na medijsko-političkoj sceni Valjeva, 5. oktobar 2000. kao da se nije ni dogodio. Doduše, lakše se diše, ali se, ipak, malo šta novog dešava. Pritom, na umu pre svega imamo činjenicu da je varoš, što slovi za centar Kolubarskog okruga, po mnogo čemu bila iskoračila iz „Srbije među šljivama” za Miloševićevog vakta, zahvaljujući pre svega demokratskim promenama u vreme vlasti (budućih) novodemokrata i njihovog tadašnjeg gradonačelnika Dušana Mihajlovića. Tu činjenicu kasnije su uvažavali i socijalisti (SPS) u svojim nastojanjima da „Valjevo vrate u Srbiju”, u vremenima kada je u ovom gradu, činilo se bar, lakše bilo biti na poternici Interpola ili Haškog tribunala nego član ili simpatizer Nove demokratije.

Sada već davne 1992, u Radio Valjevu se, sa uspehom, štrajkovalo zbog podržavljenja te medijske kuće, a 14 zaposlenih u nedeljniku „Napred” sada štrajkuju evo već sedam meseci, a da to gradski oci gotovo i ne primećuju! „Napredov” štrajk, započet 8. jula 2005, zbog postavljenja Jovana Bugarskog, novinara te redakcije za direktora i glodura, posle konkursa a mimo saglasnosti kolega, doveo je dotle da jedini valjevski nedeljnik, skrpljenim snagama, sa ratne lokacije van redakcijskih prostorija, (ipak) izlazi svakog petka valjda gori nego ikada, dok su novinari i zaposleni u računovodstvu, 23. decembra 2005, dobili otkaze mimo odredbi republičkog Zakona o štrajku.

Tiraž novina pada, remitenda raste, finansijska situacija pogoršava se i zbog enormnih honorara spoljnim saradnicima, isplaćivanim uglavnom preko neke od omladinskih zadruga, ali i zamašnih iznosa advokatu Spasoju Radoviću, koji je, kao pravni zastupnik preduzeća i direktora Bugarskog, do sada podneo desetine tužbi protiv štrajkača i zahteva za izuzeće svih valjevskih sudija i tužilaca!

A privatizacija „Napreda” stigla je do faze objavljivanja prospekta.

Đekna nije umrla… – Crveno-crna koalicija na vlasti (SPS, SNS, SRS, PSS i dva nezavisna odbornika prethodno isključena iz PSS i SPO), predvođena Novom Srbijom (NS), čiji je i gradonačelnik dr Jovan Tomić (1938), hirurg u penziji, krajem prošle godine konačno je shvatila da je „Napred” odavno postao „nazad” (štrajkači ga, doduše, zovu „Prdan”), pa je želela da smeni Jovana Bugarskog, koji nije imao razumevanja za njihovu želju da podnese ostavku. Ispostavilo se da je kvorum od 26-28 (od ukupno 51) odbornika tanak da bi se ta nakana mogla i ostvariti. Zbog toga, ali i zbog dodatnih međustranačkih trgovina i nagodbi, ni budžet za 2006. nije usvojen do 17. januara, dan pre no što bi se i formalno stekli uslovi za raspuštanje SO Valjevo i uvođenje prinudne uprave.

Taj zahtev 23 opoziciona odbornika iz DS, DSS, SPO i LS uporno ponavljaju od novembra 2004, od kada bojkotuju rad lokalne skupštine smatrajući je nelegitimno konstituisanom, ali ne nailaze na razumevanje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije. Resorni ministar Zoran Lončar (DSS) više drži do mišljenja ministra kapitalnog Velja Ilića (NS) no do stavova svojih stranačkih kolega u Valjevu!

Sada se sednica SO Valjevo navodno najavljuje za 20. februar, ali sporazuma o smeni Bugarskog, kao i još nekoliko novopostavljenih direktora, ne ima na vidiku.

Golotrbe devojčice– U Valjevu ima 15 radio i četiri TV stanice. Državni su Radio Valjevo (sa dva programa) i Regionalna TV Valjevo (TVA), ostale su privatne ili partijske. Pristojan informativni program imaju Radio Valjevo i privatni Radio Patak, član ANEM-a, godinama najslušaniji po istraživanjima IREDž-a, odnosno TVA i privatna VTV, koja je najgledanija. Dakako, specifičnu poziciju zauzima romski Radio Točak. Ostalo, bez obzira na rejting, slušanost i gledanost, vrvi od improvizacije, programa niskog profesionalnog i tehničkog kvaliteta, sa mnogobrojnim „golotrbim” devojkama, čiji je osnovni zadatak da sagovornicima mikrofone „u krajnike guraju”.

Najčešće se, i najlakše, pokrivaju konferencije za novinare, tu prednjače političke stranke, za izjave se jure opštinski oci i ini direktori javnih preduzeća i ustanova, poneko ima goste iz Beograda i(li) lokalne sredine (najčešće bez mogućnosti sučeljavanja stavova (političkih) neistomišljenika (svako veče „gusla” neko drugi), agencijske vesti iz zemlje i sveta skidaju se, bez pare i dinara, najčešće sa sajtova RTS-a ili B-92!

Među mladim novinarima, snimateljima, montažerima ili realizatorima (pogotovo TV) programa malo je zaposlenih, honorari su takvi da za njih ne vredi ni cipele cepati. Ali, Valjevo je poodavno mrtav grad, grad bez tržišta, u kojem su najbolja preduzeća SUP, SO Valjevo i javna preduzeća!

Kada je odnos prema životu većine lokalnih redakcija u pitanju, najčešći princip njihovih gazda (i urednika) je „Veži konja gde ti babo kaže!” Otuda bi se s pravom moglo reći da se medijsko-politička scena u Valjevu u suštini nije mnogo promenila ni posle 5. oktobra 2000: ko se borio protiv Miloševićevog režima „ratuje” sa glupostima demokratske vlasti, ko je bio sluga Slobine politike ni sada se ne buni, ko se tada nije mešao u svoj posao ni danas se ne ističe.

Ljubavi i preljube – Nije se promenio ni odnos lokalnih političkih moćnika prema dopisnicima beogradskih glasila: miljenici su i njima, k’o što su to bili i Slobinim saradnicima, uz skute i rukave, od onih drugih valjalo bi prikriti sve što se može (šta mu to bi Zakon o dostupnosti informacija). Tako je dovoljan mig elektronski verziranog, a lojalnog, partijskog druga, pa da nadležni opštinski činovnici visokog ranga narede da se sa zvaničnog sajta SO Valjevo, zbog viška istine, skinu baneri (linkovi) nezavisnih Radio Patka i Revije „Kolubara”. Cilj opravdava sredstva - neće oni nas, jel’te, tek tako zajebavati u zdrav mozak!

A ljubav opštinskih čelnika i privatne RTV „Marš“ seksološki eksperti će tek istraživati. Ta TV stanica je zatvarana u vreme vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije „Sablja”, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, inače valjevskog zeta, pred zgradom Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Zatvarana je, ne zbog slobodoumlja i opozicionog delovanja, kako se to želelo predstaviti, već zbog toga što je u vreme Đinđićeve sahrane na „Maršu” išao pornografski film, a letele su i SMS poruke: „Legija, majstore, vidimo se na piću u ‘Hajatu’!” Na toj i takvoj TV stanici, koja nikada od pokretanja nije imala ni jednu dozvolu, danas se prenose sednice lokalnog parlamenta za 15.000 dinara po komadu, a njen vlasnik Zoran Dovečer, bivši podoficir nekadašnje JNA, takođe hapšen, pred Opštinskim sudom u Valjevu čeka na suđenje za krivična dela iz oblasti privrednog kriminala.