Valjevski šetač

Slušam sa strane tri devojčice. Pričaju o svojim školama. Sunčica Mičić hvali dvorište jer ima klupe. Pominje i hol, veliki i lep. Nevena Drajić ustreptalo tvrdi da je njoj najleša sala za muzičko u toj Drugoj školi koji obe pohađaju. Ana Golubović kaže da treba videti „kakva je naša velika sala, uređena”.

Saznajem posle, Ana je učenica Četvrte valjevske osnovne škole. Iste one ispred koje su uklonili bistu Nade Purić, po kojoj ona nosi ime. U ostrašćenim vremenima svaku noć je bila obarana. Sada je u uglu ulaznog hola. To je jedna od retkih bista koje nisu samo „poučno prikazivale” kako je neko izgledao. Pred njom ste zastajali zbog uhvaćenog osmeh te devojke, neuhvatljivog. Delo Mila Jevtića.

Kako otvaramo deci oseljivost na ono neuhvaljivo, čula za lepo. Sunčica, Nevena i Ana o svojim školama su govorile tako, da pomislite: imaju li sve škole i sva deca u njima povoda da se hvale isto tako lepim muzičkim salama, holovima, dvorištima sa klupama. Ako imaju onda će njihove generacije videti i lepotu u svemu što je ima i nosi. Ima nade i za Nadinu bistu da opet, sa osmehom, dočekuje đake na ulazu u školu.

Slučaj zubno - Godinama su vođene rasprave da li pred Stomatološkom ambulantom do ulice srušiti prizemnu zgradu koja zaklanja i ulaz i vidik prema tom moćnom zdanju u sredini gradskog bloka. Zapravo vodio se rat između dva stava: da se čuva to što je u reperima ostalo u tom delu Karađorđeve ulice i onog drugog - da se mora poštovati i novo, zbog funkcije, ali i realnosti da je višespratnica podignuta, pa valja je...

U sporenjima zaštitara i aktuelnih urbanista, nije bilo dobre volje da se problem reši. A onda su došla vremena neprikosnovenosti parcele i prava i moći investitora. Ušle mašine, nema reči o rekonstrukciji. Ruši, zidaj iz početka novu zgradu koja će „poštovati izgled stare”. Sa nužnim izmenama (dogradnjama, nadgradnjama) jer to traži standard, život. Pa i gabaritom u dvorišnom delu koji zatvara i onako sužen prilaz ambulanti. Sve izgleda kao razvaljena vilica pogrešno izniklih zuba. Valjalo bi ih ili ispravljati ili vaditi. Samo još da se dogovorimo da li višespratnicu ili „rekonstrukciju”.

A moglo se. Da su seli i ozbiljno sve odvagali. I staro i novo. I uspostavljanje „niza” u Karađorđevoj, i prilaz Zubnom i Hali (na malom prostoru toliko gužve). Čitava ta „rupa” mogla se shvatiti kao povod za mudar odgovor, poziv za brzu intervenciju da se karijes ne širi. Sada je sve zapečaćeno olovnom plombom!

Mravinjaci - Nema pretrpanijeg gradskog bloka od onog između „Narcisa” i solitera u Sinđelićevoj ulici. Gužva se život u stanovima, sudaraju se zgrade, otima ponešto zelenila od haosa, brane bodljikavom žicom iznikla stabla u senkama, doseljavaju novi u kavezima (nadgradnjama) do kojih ne stižu liftovi.

I onda ono malo sunca sa juga i istoka, i ponešto daška lenje Kolubare zakrile nove višespratnice. Haos u parkiranju, sve se gazi, grabi. A sve po propisima! I međusobna udaljenost građevina, tvrde urbanisti. Tako mi to zovemo. A Ameri, kaže Vlada Simović, zovu - osunčanost! Na to, kaže, taj svet tamo polaže najviše.
Život se prima tamo gde ima sunca, prostora i vazduha. Ljudi će bežati iz tih „zatvora”, imaćemo i mi mrtve kvartove iz kojih će pobeći degradirani život. U samom centru. A za njihovu obnovu, teško je predvideti budućnost. Proces je uzeo maha i van centra. Biće još veća gužva, započeta na ledinama Kolubare dva.

Stajališta - Uselili su se u podnojže solitera u Sinđelićevoj. Pored ono malo travnjaka, pored parka koji brani od zala prometne ulice. Tabla na stubu, žutim obeleženo nekoliko stajališta na trotoaru. Kola sa oznakom TAXI. Delujemo velegradski.

Dobro je imati pred kućom, koji korak od pijace, taksi stanicu. Ali račun tog zadovoljstva niko ne podmiruje. Veliki je. Umesto travnjaka blato i prašina do stabla pod kojim je lancima vezana klupa. Pored nje - redovno smeće. Gomila!

Za svaku taksi stanicu grad mora od onih koji od te delatnosti žive usloviti nastrešnicu. Sa klupom, korpama za otpatke, uz pristojnu rasvetu, naziv stanice. I za stajalište autobusa i za taksi stanice. Moramo početi kako treba. Kulturno. Grad nije „siva” ekonomija. Grad nije buvljak.