Valjevski šetač
Pokazao se zid! Kalkan prve valjevske tržnice, bazara, bočni zid kasapa. Zjapi u prostoru oslobođenom kojekakvih straćara i prilepaka jer se uređuje u znak poštovanja istorijskim zbivanjima na obali Kolubare. I kao da su davna upozorenja Alekseja Brkića o „Odlasku zida” stavila na probu baš Valjevce da tu činjenicu „zida” prime kao izazov. Ili da se, možda, ispravi jedna nepravda.
Pre sedamnaest godina skinut je sa petog zida Grand hotela mozaik „Seča knezova” Ljubodraga Jankovića Jala. Skidan je stručno, konzervatorski i najavljivano je da će biti postavljen na jedan od zidova u nizu kuća na obali Kolubare uz koju se sređivao Kej Prvog ustanka. Nije nikada postavljen. A gde je, ni policija (javnost je zvanično o tome obaveštena letos) za njim više ne traga.
Ako nije uspelo sa onim, evo ga novi zid. Sam se ukazao. Kalkan kasapa. Da se ponudi Ljubodragu Jankoviću Jalu, uz izvinjenje. Za novi mozaik. Ili kako umetnik proceni.
I nije samo stvar u ispravci nepravde. Na čudan način se ceo prostor koji se uređuje pokazuje u osobenostima koje valja prepoznati, dograditi, pomoći im da se kao takve identifikuju u vizuri najdragocenijeg gradskig tkiva. Deo te osobenosti bio bi i mozaik, umetnička forma poznata od davnina na ovim prostorima. Sa „osvanulim” zidom pred nama - na dobrom smo početku.
UGAO Znatiželjno smo posmatrali šta se to gradi na uglu Uzun Mirkove ulice i Valjevskog bulevara, preko puta poslovnog centra Orahov hlad. Ne mali prostor na atraktivnom mestu odavno zjapi. Gradnja poslovnog centra je poodmakla a da li će izazov susreta dve ulice, ugao bloka biti adekvatno potvrđen? Ružica Makismović, autor projekta, nemoćno konastuje da je ono pod zemljom, nevidljivo, poremetilo sve. A to su podzemne komunalne instalacije. Provedene su tako kao da će ceo plac biti livada, kao da je neko uplanirao da se tu ništa ne gradi.
Kako li će tek biti inim vlasnicima parcela preko kojih su provlačene instalacije na osnovu kojekakvih papirića u rukama kopača. Neće se ni znati gde su, u kom pravcu. Uvek se otkrije naknadno da idu najluđim i najnezamislivijim trasama. I kao haos i nered, uništavaju najvrednije lokacije.
BALŠINE NEVOLJE U VALJEVU Ogrozdile su se trafike oko skulpture Balše Rajčevića, postvaljene na ulazu u park na Keju. Vašarište se poentira bilbirdom čija noga stoji uz samu mermernu skulpturu „Bez naslova”.
Prizor koji vređa svačije oko, posebno od kada su se otvorili pogledi na reku, kejove, plato kod Doma kulture... Nema koncepta šta i gde sa trafikama, nisu dovoljno dobro promišljena mesta na kojima mogu da budu, da nikome i ničemu ne smetaju.
Neophodno je ili ukloniti mermernu skulpturu Balše Rajčevića ili trafikama naći za njih primereno mesto. Ovako kako jeste, sa tendecijom množenja kioska, predstavlja u svačijem oku ružnu sliku o Valjevu. I uvredu delu Balše Rajčevića.
OGRADE Ni manjeg prostora ni više raznovrsnih ograda. Put do Srejine, Ilovačića vodenice i brvnare Vidra na našem prelepom Gradcu vodi kroz neverovatne koridore. Najduži je osvanuo poslednjih dana 2003. godine. Metalna visoka ograda, tipična za ograđivanje industrijskih pogona, sa desne strane puta, a sa leve ograda pletara oko Tadića mlina, valjda su pokušaj mirenja industrijske ere i ruralnog graditeljstva. Pa snađi se kontekstualno! I gde si se našao i čemu sve to ograđivanje.
Podižu, zidaju, dokazuju imovinu i vlasništvo u vreme očekivanog usvajanja značajnog urbanističkog dokumenta koji daje valjane, razložne osnove da se taj prostor od gvozdenog mosta do betonske brane uredi kako valja. Primereno obali reke a na korist svih vlasnika. Ili je podizanje čudovišnih ograda tek reakcija na najavljeni plan.
U celoj ovoj tužnoj, skupoj, humornoj priči pitamo se kako to da vodenica na Gradcu, Ilovačića, nije ničim ograđena?
