Važna gradska inicijativa

Ovih dana, nažalost, gasi se jedna odlična knjižara u Valjevu, a otvara se druga. Posle šest godina uspešnog rada, „Plato” se seli iz objekta u ulici Vojvode Mišića 29, a „Laguna” otvara knjižaru u Knez Miloševoj ulici...

Naravno da nam je žao zbog „Platoa”, ali s druge strane žurimo da spasemo taj prostor za jednu, čini nam se, sjajnu, novu namenu, pre nego što sve, po zakonima efemernog doba, netragom nestane i propadne.

Reč je o novoj, moćnoj postavci Zavičajnog odeljenja Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović”, kojoj je ovaj prostor 2004. i bio namenjen. Reč je, takođe, o veoma atraktivnim i ekskluzivnim sadržajima ove postavke, koja bi postala važna gradska vrednost. No, pođimo redom.

Trend posebnog forsiranja zavičajnih odeljenja, odnosno zbirki sada je u punom zamahu i u Srbiji, upravo iz pomenutih, ali i nekih drugih, ovde ne navedenih razloga. O tome svedoči i upravo održan veliki bibliotečki skup Biblionet 4, vezan za ovu problematiku, održan početkom juna ove godine u Požarevcu, na kome su, osim srpskih bibliotekara, učestvovali i gosti iz inostranstva. Taj skup, kad je Valjevo u pitanju treba, između ostalog, shvatiti kao bitan podsticaj da se reaguje na vreme, uhvati priključak i obezbede uslovi, pre svega prostorni, kako se ne bi zaostalo za drugim gradovima i sredinama u Srbiji, koji su u ovom pogledu već ostvarili znatnu prednost i gde po pravilu postoji veća spremnost i brži refleks kada se radi o obezbeđivanju prostornih, kadrovskih i drugih pretpostavki za projekat reorganizacije zavičajnog odeljenja.

Važno je naglasiti da je za novu postavku zavičajnog odeljenja veoma važan prostorni momenat i da u skladu sa tim za ovaj važan projekat pre svega treba obezbediti adekvatne i posebne prostorne uslove, koji treba da omoguće smeštaj, obradu i korišćenje svih vrsta zavičajne građe, sadržaja i zbirki, kao i njihovu odgovarajuću zaštitu, čuvanje, prezentaciju i popularizaciju. U trenutku kada se govori o odlasku Knjižare „Plato” iz prostora u kom se ona sada nalazi, i koji je i inače još ranije obećan Biblioteci,  idealno rešenje za ovako zamišljeno novo Zavičajno odeljenje i njegovu novu postavku bio bi upravo taj prostor. Međutim , ta nova postavka, novi prostor i nova ideja Zavičajnog odeljenja, podrazumeva još nekoliko važnih novih sadržaja i funkcija od gradskog i šireg značaja.

Prvo, polazi se od ideje da taj punkt treba da postane jedan veoma atraktivan gradski ambijent, kako po zbirkama koje sadrži, tako i po načinu njihovog smeštaja i prezentacije, po nameštaju , postavci, mobilijaru, predmetima, samom ambijentu i slično. Ambijent bi odlikovalo prisustvo starih knjiga, kuriozitetnih starih i drugih  geografskih karata, razglednica i predmeta iz ove zbirke, evokativna i spomen-postavka vezana za najznamenitije valjevske pisce i umetnike, itd. U tom smislu to bi bio jedan veoma atraktivan i kultivisan gradski kulturni prostor i punkt i važan sastavni deo gradske kulturne, pa i turističke ponude i prezentacije  Biblioteke i Grada, koji bi svedočio i vrednostima njegove prošlosti i sadašnjosti.

Drugo, ovaj punkt bi bio središte različitih važnih zavičajnih programa i aktivnosti, gde bi se u izbalansiranom izboru i odnosu prezentovale vrednosti iz prošlosti i savremenosti  Valjeva, bilo da je reč o važnim piscima i umetnicima i njihovom opusu, bilo da se radi o naučnicima, važnim ličnostima iz različitih oblasti, ili kulturnom, urbanom, urbanističkom i svakom drugom razvoju Grada.

Istovremeno, ovde bi bilo i sedište različitih zadužbina valjevskih umetničkih i naučnih velikana i zaslužnika, kao što su Ljubomir Nenadović, Milovan Glišić i drugi, što bi obezbedilo ne samo širenje valjevskog kulturnog prostora i ugleda u Srbiji, već bi omogućilo i zahvatanje dodatnih sredstavai od Republike i različitih donatora, sponzora, fondova, fondacija, partnera i slično.

Zatim, ovde bi, takođe, moglo biti sedište važne i dobro promišljene, prepoznatljive i osmišljene književne ili umetničke manifestacije i književne ili druge nagrade profila, ranga i pandana Borine nagrade u Vranju, Disovog proleća u Čačku, ili slično, što bi Valjevu obezbedilo dodatni ugled i prestiž.

Konačno, ovako postavljeno Zavičajno odeljenje Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” može da bude pravo sedište različitih ambicioznih istraživačkih projekata zasnovanih na zavičajnoj građi, fenomenologiji i kulturologiji sa odgovarajućom izdavačkom dimenzijom. I najzad, potpuno je prirodno da ovde bude sedište specifične izdavačke delatnosti Biblioteke, kao i budućeg gradskog lista ili časopisan za kulturu koji bi bio snažan edukativni zamajac i na široj kulturološkoj teoriji i praksi zasnovan katalizator ukupnog kulturnog, naučnog, privrednog i urbanog razvoja Valjeva i okoline.Svoj interes u ovako postavljenom konceptu zavičajnog odeljenja lako mogu prepoznati i okolne opštine iz sastava Kolubarskog okruga, jer se energija formirana ovde može prenositi i dalje a, takođe, ovde se  mogu pripremati i realizovati projekti vezani za te sredine.

Po sebi je jasno da je ovaj projekat jedna sjajna gradska ponuda i da ga neizostavno treba prihvatiti, odnosno naći načina da se on ostvari, pre svega u kontekstu najavljenog odlaska „Platoa” iz sadašnjeg prostora. Takođe je po sebi jasno da ova ideja veliki deo svoje privlačnosti crpe upravo iz atraktivnosti mesta, prostora i lokacije, što je dodatni apel na one koji će biti u prilici da o tome oslučuju. Konačno, ovo je idealan spoj osnovne delatnosti Biblioteke i dodatne kulturne vrednosti grada koja se ovde takoreći spontano događa i ukazuje. Bilo bi zaista lepo  da grad prepozna ovaj projekat kao svoju prvorazrednu šansu, interes i vrednost i opredeli taj izvanredni prostor za navedenu i opisanu namenu, pogotovo što nisu potrebna nikakva naročita ulaganja da bi se ostvario veliki i sjajan efekat. Ulaganja, ovde potrebna, svela bi se samo na unutrašnje opremanje i minimalno uređivanje prostora,  dok su svi dodatni sadržaji po svojoj prirodi takvi da se mogu realizovati fazno i sukscesivno, uz zahvatanje i drugih sredstava, osim lokalno-budžetskih.