Vesela jedina alternativa

Kako mediji javljaju, iz ta Amerika, u nekoliko dana koliko je trajalo zasedanje Ujedinjenih nacija, predsednik Srbije Boris Tadić imao je preko pedeset bilateralnih susreta sa državnicima sveta, plus odličan razgovor sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom, pride ćaskanje sa De Nirom, i svima rek’o da Srbija nikad neće priznati Kosovo. Šta mu to znači, znaće se kad dođe vreme, odnosno da je to belosvetsko zamajavanje sveta predsedničke funkcije radi.

Mediji još javili da će novi generalni direktor Železnica Srbije bude Milovan Marković iz Demokratske stranke koji, pisalo, bio direktor Direkcije za izgradnju Valjeva. Jel to taj Milovan ustvari Mića Marković, jeste, taj Milovan je Mića Marković. Šta to znači, to znači kako izgleda Jedina alternativa u zemlji Srbiji, što će reći vi glasajte za Jedinu alternativu, a Generalni direktor će bude Mića, da niste glasali za Jedinu alternativu Generalni direktor ne bi bio Mića. Pa ti vidi što se Onda Vascela Druga Srbija, u koju Tada, samo formacijski, spad’o i Ovaj Mića, sprdala kad je Generalni direktor te Železnice bio Milomir Minić.

Tako stoji sa tim stvarima, a kako stoji sa Našim stvarima. Sa Našim stvarima stoji da je Neizbežnost plus Neminovnost plus Zbog toga koalicije demokrata sa socijalistima, po Uputstvu, sa republičke preseljena na lokalnu scenu. Tako u Valjevu imamo Veselu vlast koju čine Veseli socijalisti i Vesele demokrate, plus još nešto Veselih. Kako to izgleda, to, uz još Veseliju opoziciju, izgleda mnogo Veselo. Najveselije, biva, sa ti Kadrovi. Partije su napravile državu po svojoj meri, i sad tu nema iznenađenja, ni sa ovima na vlasti, ni sa ovima u opoziciji. Nema u tim partijama Abukazema, nema u rečnicima, koji nije Sposoban za koju ‘oćeš funkciju. Vele da je demokrata i Privatnik Mitrović dao da se skenira ko šta radi u tu opštinu, kakve su im što se kaže radne liste. Ne javljaju šta bilo sa tom inicijativom, sem što se čuje da pored starih ima novih partijskih Abukazema na opštinskom platnom spisku.

Za to vreme, i od ranije, Valjevo ko da nije Valjevo, gde god se okreneš vidiš da to nije Valjevo. Trotoari iskrpljeni, fasade, u najužem centru, oguljene, pred samom opštinom buvljačke tezge na kojima samo što ne prodaju živinu i prasiće... Ako se nije išlo dalje, jel’ bre bio skoro u tom Šapcu!