Vidovdan

A u Valjevu braćo i gospođe, u Valjevu ko na oglednoj parceli ove septičke Srbije. Teško da je iđe ispliv’o veći i grđi talog.

Dakle, dogodio se i ovaj Vidovdan, ve­le drugačiji i pobednički. Mr­so­mu­đenje je okončano, dobijen je Da­t­um za pristupanje Evropskoj uniji, ma šta to značilo braćo i gospođe, a more da zn­ači, kao što Zagorka Golubović veli, da je Ova vlast zavolela Evropu iz nužde, zbog pu­sti’ predpristupnih fondova, te da će­mo tek vidimo našta će sve ovo izađe. Ka­ko bilo, Evropska komisija je odlučila da nam da taj Datum, da pristupni pregovori po­čnu najkasnije u Januaru, oko histori­js­ke Srpske nove godine, a u međuvremenu tr­eba da se implementiramo, i pokažemo da smo ozbiljna država.

Evropska vest zatekla naše dužno­sn­i­ke u Kruševcu gradu, gde bio master To­mislav, gde bila cela Vlada. Pr­ima ministar, i po protokolu gospodin, Da­čić izvoleo reći da je odluka Evrope is­torijska, ali da Srbija nije najzadovo­ljn­ija, jerbo je datum tek u januaru. Još po­no­vio najnoviju mantru da je naša zemlja pr­omenila svoje vekovno verovanje, mit ko­ji nas je toliko godina terao da gledamo u nazad, da porazi koje slavimo i bitke ko­je ne možemo da dobijemo više nisu na­ša opcija... Šta rek’o gospodin Ale­ksa­nd­ar Vučić, koji je dole u Kruševcu primio Vi­dovdansku nagradu, najbolje prenele E–novine Malog Perice, najstarijeg elek­tr­­onskog lista na Balkanu. Po Malom Pe­ri­ci „gospodin Aleksandar Vučić, prvi po­tpredsednik Vlade, lider najveće pro­ev­r­opske stranke u Srbiji, rek’o: Treba da gle­damo u budućnost“.

Isto veče, pa na naš pobednički Vi­do­vdan, na Ušću pjevala, bosa i na ko­lenima, sva u svili i P...i, da baš u sva u svili i Čipki, nacionalna Ce­ca prezimena Ražnjatović. Policija br­ojala do 115 000 ljudi, doteralo se do 150 000. U VIP loži viđen Prima mini­st­ar od Žitorađa, gospodin Palma, kom­pl­­et Karići, i jošte toga i oko toga. Da se sl­ožim sa tviterašom koji zapis’o: Ušće je mesto gde se Srbija uliva u Mrtvo more. Još da se vidovdanski veli da je pravo pr­ed praznik megamagistar, po protokolu ta­kođe gospodin, predsednik skupštine Sr­bije Nebojša Stefanović, doktorir’o na Megamića univerzitetu, sa temom Nova ul­oga strategijskog menadžmenta u uprav­lja­­nju lokalnom samoupravom, na primeru gr­ada Beograda. Mentor mu bio lično gaz­da Megamića, javljeno da megamagistar do­kt­orir’o jednoglasno! Jevropo, eto nas!

Da li ova vlast, kojoj svi priznaju da je postigla više od svake druge, sve ovo čini sebe radi, ili, ko što sv­aki njen čimbenik veli, naroda radi, će sk­ažuva praksa i život sami. A praksa i taj život vele da narod, ako nije u vlasti, i ako nije klijentela te vlasti, nema čemu da se nada. O dobru, prosperitetu i jednakoj šansi za sve kada se radi. Ajmo samo sa me­stimični i letimični primeri. Ja­vlj­aju da lično Filaret, koji je, da se razu­me­mo, episkop, posetio gospodina Mr­ko­nji­ća, koji je, kao što se znade, ministar. Ra­zlog posete bila nadoknada koju crkva tr­eba dobije nakon što joj vraćena imovina u Pribojskoj banji. Te prilike episkop re­ko ministru da crkvene svetinje treba ču­vati, a i da treba asvaltirati put, do po­rodične kuće pjevačice Bekute, kako ep­iskop izvoleo reći, dobro poznate pr­ij­a­teljice ministra. Ministar se sa sve sl­ožio.

Čerez naroda sve je više slučajeva ne­ob­ičnih koalicija, te prelazaka iz pa­rtije u partiju, uglavnom u na­pr­ed­njake, koje svi prepoznaju kao jedinu op­ci­ju koja može da nas izvuče iz krize. Ta­ko u Čačku predsednik SPO od osnivanja iz programskih razloga preš’o u SNS. I gr­upa građana „Pirotska nova snaga“, iz is­tih razloga, i sa svi odbornici, učinila isto. Zbog taj pusti narod u Pančevu na­pravljena koalicija između naprednjaka i demokrata, a u Bajinoj bašti, ima i to, uparili se naprednjaci i radikali.

Kad je narod u pitanju, nema kraja žr­tv­ovanju, direktor RTB Bor, Blagoje Sp­askovski, koji kad je trebalo bio u URS, preš’o u SNS, sa njim i ceo odbor Di­nkićeve partije. Blagoje rek’o da 40 go­di­na uspešan privrednik, i da želi da za­vrši karijeru u stranci koja je ubedljivo najuspešnija u Srbiji. Im’o još motiva, lično radoholičar, baš kao lider Vu­č­ić.

Nema šta nema. U Timočkoj krajini bi­li lokalni izbori. Borba ljuta. Za URS Boška Ničića pevali Kiki Pi­lot i Đorđe David, pojač’o ih i Bora Čo­rba, a vele bilo i zejtina i tije namir­ni­ca, dok su na mitingu SNS, uz Vučića, bi­li Ljajić, Vuče Draškoviću, Aca Lukas i menager Saša Mirković. Sve jedan do dru­goga. Birači jopet dobijali gratis na­oč­are za vid. Pobedili oni koji dobili pr­ibor za gledanje, gradonačelnik će bi­d­ne estradni menager Saša. Menager Saša, ko­ji ima master papir, rek’ da svi pobedili i obeć’o da će svakako svima biti bolje.

U taj Zaječar demokrate jok prešle ce­nz­us. Međutim, stabilizacija u st­ra­nci se nastavlja. Jelena Trivan, ko­ja nije JK, mada bi se neki kladili, na­pu­stila sve funkcije u DS, jer neće da bu­de saučesnik u nestajanju stranke. Re­pl­ic­i­r’o Đilas, snosi odgovornost za sve gr­eš­ke otkada je preuzeo stranku, jedna od njih je i zadržavanje JT među funkcione­ri­­ma stranke. A koliko, i kako,  Đilas mi­sl­i o stranci i Srbiji, vidi se po tome što i dalje dozvoljava da ga naprednjaci dr­že na mestu gradonačelnika Beograda.

Dakle i bezbeli, Srbija i dalje ide da­lje, Evropa je samo početak. Jopet pre­brojano da u javnom sektoru i toj adm­inistraciji ima 500 000 ljudi, te da bi kr­esanje u tom leglu, samo na potrošnji to­alet papira, donelo velike uštede. P­o­što su male šanse da će se Srbija tako ub­ri­sati, prilika je na drugoj strani. Go­sp­odin Palma najavio da će se lično zalo­ži­ti da se Bogoljub Karić vrati u zemlju, jer je Bogoljub patriota koji je nepravedno is­teran. Od isti potencijali i vest da st­ar­leta Stanija, koja favorit na Srpskoj f­a­rmi, javno, za one koji sumnjaju da joj za­dnj­ica prirodna, nudi dupe na pregled. A šta veli poslednja vest iz ove p.m. poslednja vest iz ove Srbije glasi da vojska odr­ža­­la vežbe na Pasuljanskim livadama. Vr­­hovni komandant, u maskirnoj uniformi, svima čestit’o komandantskim pozdravom: Vr­lo dobro! Svi odgovorili: Služimo na­rodu!

A u Valjevu braćo i gospođe, u Valjevu ko na oglednoj parceli ove septiče Sr­bije, teško da je iđe ispliv’o ve­ći i grđi talog.