Vikend među gljivama

Prvi oktobarski vikend već jedanaest godina okuplja ljubitelje gljiva na „Danima gljiva” u odmaralištu „Zmaj” na Divčibarama. Bilo je preko 1.500 posetilaca iz Beograda, Vojvodine i mnogih gradova u centralnoj Srbiji. Sve njih očarala je priroda Maljena, koja je i ove godine bila blagorodna. Ona je ljubiteljima gljiva i mladim gljivarima, koji su planinu posetili u velikom broju, otvorila svoje srce i ponudila svoje darove. Mada ne u tolikoj meri kao proteklih godina jer je zbog nestručnog branja i uništavanja, ovih čudnih i nadasve neobičnih stanovnika šuma svake godine sve manje.

Manifestaciju je otvorio Ješa Erčić, direktor JP „Srbija šume”, koji je istakao da su „Dani gljiva” od izuzetnog značaja za promociju Valjeva, pa i samih Divčibara.

Posetioci su imali priliku da uz prijatnu šetnju ovom valjevskom planinom pronalaze gljive, koje su stručni vodiči determinisali, a uz svaku od njih sledila je mala priča o tome da li je jestiva, otrovna ili smrtno otrovna. Tu je bila i po koja šala, uz „crnjak”, koji oni kao vrsni poznavaoci imaju običaj da ponavljaju: „Svaka gljiva je jestiva, doduše neka samo jednom!”.

Posle duge i iscrpljujuće šetnje svi posetioci su imali priliku da probaju izvrstan gulaš od vrganja, koji je spremao podmladak Gljivarskog društva iz Valjeva. Za to je najzaslužniji Predrag Peđa Vujić, student Više hotelijerske škole. Posetioci su, takođe, mogli da kupe brošure, koje im mogu pomoći pri determinaciji gljiva i njihovog boljeg (u)poznavanja.

Posetioci su imali priliku da čuju i predavanja o uzgajanju „Šitake”, koje je održao Saša Cvetković, o antioksidantima i afrodizijacima Marije Đekić, koje je bilo i najposećenija. Mladi ljudi, koju su tu radili, hteli su da čuju i koju reč o afrodizijacima (nije, doduše, izostalo ni prisustvo starijeg dela auditorijuma)! Uveče je organizovana žurka uz muziku mladog rokenrol benda „Ligo avrio” za sve one koji su ostali na Divčibarama da bi zatvorili još jedno okupljanje svih ljubitelja „tih (pre)divnih stvorenja”, koja žive u šumi, na livadi, panju, plafonu, pa i u samom čoveku kao samo jednoj karici u celom lancu ishrane na ovoj našoj lepoj, zelenoj planeti.