Vlast mladih penzionera

Prijepolje by night

Javno informativno preduzeće „Polimlje” iz Prijepolja obeležilo je prošle godine vredne jubileje - 70 godina novinarstva u Prijepolju, 50 godina lista „Polimlje” i 2000. broj „Polimlja”. Mada po svom značaju ovi jubileji nadrastaju mnoge druge važne datume i godišnjice u opštini, programima upriličenim povodom njihovog obeležavanja nisu prisustvovali čelnici lokalne vlasti u Prijepolju. Nisu primećeni ni lideri opozicionih stranaka. Ovaj pogled na prošlogodišnju, jubilarnu godinu novinarstva najplastičnije nudi medijsku sliku Prijepolja u ramu političkog miljea.

U Prijepolju su i posle 5. oktobra na vlasti ostali socijalisti. Ostali su tako, posle vrele jeseni 2000, i davno „zamrznuti” odnosi između lokalne vladajuće političke garniture i novinara „Polimlja”. SO-e Prijepolje je osnivač JIP „Polimlje” pa tako i nije bilo za očekivati da se jubilarna 2002. godina proglasi za GODINU „POLIMLJA”, kako su u čestitkama predlagali verni čitaoci ovih novina. Osnivač se potrudio da jubilarna godina novinarstva u Prijepolju bude GODINA PROTIV „POLIMLJA”.

STO DANA ŠTRAJKA – Pogurana „DOS kočnicama”, opštinskim i republičkim, lokalna SPS vlast u Prijepolju je i posle 5. oktobra overila „vozačku dozvolu” da ovu nerazvijenu opštinu i dalje voza u – rikverc. U ovoj pogubnoj vožnji najviše stradaju oni koji su na pogrešan smer ukazivali i mnogo pre petooktobarskih događanja. Kompleti „Polimlja”, još iz ranih devedesetih, svedoče o borbi pojedinih prijepoljskih novinara da prijepoljski mediji (list i radio) ostanu na braniku profesije, u vreme kada su mnoge tzv. patriote branile otadžbinu od svetske zavere. Sadašnja vrhuška SPS vlasti je, u neizmenjenom sastavu, još 1994. godine oštro reagovala na tekst u „Polimlju” „Penzioneri su kao vino” i smenila rukovodstvo ove informativne kuće jer je u tekstu, kako je istaknuto, …”iskazana zlonamerna mržnja prema čelnim ljudima SR Jugoslavije i Republike Srbije”… Novinari „Polimlja” digli su glas i kad su ućutali, u zimu 1997. Svih osam novinara lista i radija štrajkovali su punih sto dana braneći dostojanstvo profesije, a protestujući protiv krađe izbora i batinjanja naroda u šetnjama beogradskim ulicama. Njihovo otvoreno pismo javnosti u „svojim” novinama nije želela da objavi direktorica „Polimlja” Slađana Marković. Novinari su tražili smenu uređivačkog tima. Rukovodstvo SO-e je pripremilo drugu odluku – Odluku o ukidanju JIP „Polimlje”. Novinari su se vratili na posao na kome su i te kako bili i u vreme sto dana štrajka. Želeći da „neposlušne” novinare još čvršće drži pod stegom, osnivač je upravo pred septembarske izbore 2000. za direktora JIP „Polimlje” i glavnog i odgovornog urednika lista i radija, umesto profesorice Marković, imenovao inspektora MUP-a Zorana Kijanovića. Inspektor nije ispunio službeni zadatak. Novinari su preuzeli vlast. Na to je nevoljno pristao i osnivač, ali je zato pooštrio politiku ekonomskih sankcija prema JIP „Polimlje”. Ova kuća je jedina od korisnika budžetskih sredstava izuzeta iz rebalansa za 2002. godinu, dok su izdvajanja za tekuću godinu još drastičnije skresana. (Umesto ranije polovine, sada se iz opštinskog budžeta za „Polimlje” ne izdvaja ni četvrtina neophodnih sredstava). Osnivač JIP „Polimlje” je čak deo sredstava za informisanje preusmerio na privatnu RTV „Enigmu” koja, da deluje pravna država, ne bi smela da ima ni dozvolu za rad.

KOALICIJA ZVANA „TIŠINA” – Tehnologija i opstanak prijepoljske SPS vlasti u poslednjih deset godina zasniva se, upravo, na kršenju zakona kad god joj je to trebalo, na gušenju kritičkog mišljenja i medijskoj manipulaciji, na obračunu sa neistomišljenicima i širenju straha. I ovdašnje ljude na vlasti, kao što u „Tvrđavi” kaže Meša Selimović, „podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži”. Lokalnu vlast, kad je „Polimlje” u pitanju, podržava i lokalna opozicija. SPS u opštinskom parlamentu ima apsolutnu većinu, a tanušni „opozicioni blok” čine odbornici DOS, DSS, SRS i SDA dr Sulejmana Ugljanina. Odluke o uskraćivanju sredstava „Polimlju”, kao očite kazne, donete su u atmosferi dirigovane demokratije u opštinskom parlamentu koji predstavlja zbir sitnošićardžijskih ličnih i stranačkih interesa, u skupštini čiji su odbornici umesto subjekata odlučivanja – objekti na kojima se ta radnja vrši. Zbog toga više od presuda političkih komesara sa vrha lokalne vlasti koji ne zaboravljaju „grehe” neposlušnih novinara, zabrinjava tišina u kojoj su presude verifikovane. „Tišina” može biti i naziv neprincipijelne koalcije u koju su, kada je „Polimlje” u pitanju, sa vladajućim SPS-om ušle ostale „opozicione” parlamentarne stranke koje su upravo arčile novinske stupce „Polimlja” sa skoro svakodnevnih zamornih konferencija za štampu napadajući lokalnu vlast za sve i svašta.

KONTRASTI JEDNE SLIKE – Medijska slika Prijepolja boji se različitim tonovima: vladajuća SPS smatra da su novinari uporno i tendenciozno protiv nje a u službi opozicije, da su štrajkom 1997. želeli smenu opštinskog rukovodstva a ne uređivačkog tima „Polimlja”. Ne želi lokalna vlast da se odrekne osnivačkih prava a istovremeno sprovodi restriktivnu ekonomsku politiku prema JIP „Polimlje”. Lideri opozicionih stranaka smatraju pak da je „Polimlje” sve do petooktobarskih događaja bilo „bilten SPS-a” i da mu je „njihovom” revolucionarnom pobedom nad režimom Slobodana Miloševića data šansa da napokon postane „demokratsko glasilo”. Sudeći po odnosu lidera lokalne opozicije tu šansu „Polimlje” nije iskoristilo. Tako ovi kontra stavovi daju jasnu sliku o odnosu lokalnih političara i novinara. Vidi se šta traže političari, a šta hoće novinari.

Ako je sukob na relaciji lokalni političari – novinari zaoštren 1994. godine tekstom „Penzioneri su kao vino”, onda je u Prijepolju, devet godina kasnije, to vino- mlado. Na vlasti u opštini su mladi penzioneri. Predsednik SO-e Stevan Purić koji troši svoj treći predsednički mandat, i predsednik opštinske vlade Milutin Drobnjak otišli su u penziju. Ali su ostali u predsedničkim foteljama. Politička penzija će još da pričeka. Dok sa svojim saradnicima iz SPS-a i „lojalnom opozicijom” ne dovrše započete poslove „u interesu svih građana opštine Prijepolje”.

Bard novinarstva Predrag Milojević je u razgovoru za „Polimlje” još 1985. godine rekao:

- Ima političara koji smatraju da ako lepo pišete o narodu, ružno mislite o njima. I često ne greše. Svaka vlast je alergična na slobodu štampe. Ukoliko je nesigurnija, utoliko više. A kad štampa nema zube svi je ujedaju.

I kad pokaže da ima zube, štampu u Prijepolju ujedaju.