Loading article...
Loading article...
Poodavno je otklonjena dilema da li je Valjevu i Valjevcima potrebna nova biblioteka. Svakome iole razboritom znano je i to da je moguća nova i velika Valjevska biblioteka.
Poodavno je otklonjena dilema da li je Valjevu i Valjevcima potrebna nova biblioteka.
Svakome iole razboritom znano je i to da je moguća nova i velika Valjevska biblioteka. Moguća je i u ovo ne baš lagodno vreme. Pisali smo s tim u vezi pa to opet ponavljamo:
Nedostaje, nažalost, volje u onih koji bi ponajpre trebalo da stanu na čelo tako krupnog poduhvata. Nedostaju im dalekovidosti i ambicioznosti, nedostaje odvažnost. Nema u njih vizije budućeg Valjeva i osećanja da je to i njihova velika lična šansa.
Ima, međutim, i te kako ima potrebe da se razjašnjava kakva da bude buduća velika Valjevska biblioteka za koju su urbanisti već rezervisali doličan prostor na desnoj obali Kolubare. U takve dileme zagledano je, evo, na naš podsticaj, troje arhitekata: Miroslava Petrović Balubdžić, Grozdana Šišović i David Maksimović.
Izuzetna lokacija
Od konkursa ka realizaciji
Na arhitektonsko-urbanističkom konkursu za "Priobalje sa novim gradskim trgom", koji je 2003. godine raspisala Opština Valjevo sa Društvom arhitekata Valjeva i Društvom arhitekata Beoograda, prvoplasirano rešenje opredelilo je lokaciju za novu biblioteku naspram Doma kulture. Autori rešenja, Miroslava Petrović Balubdžić i Mihailo Timotijević, učestvovali su i u izradi planske dokumentacije koja je rađena u Direkciji za izgradnju Valjeva. Veoma je važno da objekat bude u okvirima planom zadatih gabarita. Mala spratnost od dve nadzemne etaže ne dopušta narušavanje prirodnog ambijenta. Planom detaljne regulacije ova lokacija je ozvaničena tako da su stvoreni preduslovi za planiranje nove izgradnje.
Nedefinisani, zapušteni prostor, na desnoj obali Kolubare, predstavlja izazov za razvoj novog centra grada. Koncept formiranja trga između istorijske ambijentalne celine Tešnjara i stambeno poslovnog tkiva oslanja se na postojeću matricu blokova. Svečana aleja, na kojoj je regulacija objekta biblioteke, definiše buduću izgradnju prema crkvi.
Biblioteka danas nije više zatvoreno monumentalno zdanje koje u svojim mračnim depoima čuva znanje kao tajnu. PRISTUPAČNOST je glavna osobina koja obeležava karakter savremenih čitaonica. Biblioteka danas treba da bude TRANSPARENTNA OTVORENA KNJIGA koja svojim programom i komforom privlači potencijalne korisnike. Savremeni ambijent treba da intrigira mlade i da podstiče radoznalost. Sve to su razlozi da smo na konkursu za trg na desnoj obali Kolubare, za biblioteku opredelili izuzetnu lokaciju sa pogledom na park i reku.
Na novoj regulaciji, koja naglašava pravac prema crkvi, savremenu gradsku biblioteku definišu sadržaji multifunkcionalnog centra sa knjižarom, izložbenim prostorom, prostorom za predavanja, elektronskom čitaonicom, kafeom. To će biti doprinos uvođenju duha novog vremena, i nov kulturni ambijent na obali reke. Blizina Tešnjara i planiranog trga, zaokružuju značaj novog gradskog središta.
Naspram Doma kulture, stogodišnja stabla duplog drvoreda lipa odavno čekaju valjevske književne događaje koji će otkrivati inspirativne prostorne ambijente.
Miroslava Petrović Balubdžić
Živ i otvoren organizam
Biblioteke se danas projektuju drugačije nego nekada. Iako su one i dalje mesta gde se pre svega čuvaju i čitaju knjige, informatičko vreme je učinilo da se njihova funkcija proširi, pa je program jedne savremene biblioteke mnogo razijeniji i raznovrsniji. Ona, istovremeno, postaje i medijateka, sadrži računarske sale i višenamenske prostore za čitanje i prelistavanje materijala u neformalnijem okruženju nego što je to model standardne čitaonice.
Biblioteke kao institucije se otvaraju ka najširoj javnosti, pa je uobičajeno da objekat značajan deo svoje površine otvara ka javnom prostoru grada, tako da platoi, holovi, tematska dvorišta ili terase objekta pozivaju građanstvo na slobodno korišćenje. Programski se osmišljavaju celine namenjene deci, gde se osim čitaonice, projektuju prostori za radionice, dnevni boravak za učenje kroz igru, dečiji računarski centar i slično. Prostori za predavanja, promocije i debate planiraju se fleksibilno i često transparentno.
Uopšte, biblioteka se projektuje kao živ i otvoren organizam, koji može da primi različite programe i da bude mesto gde se uči, ali i stvara, zabavlja, odmara ili druži. Ona u mnogim slučajevima postaje najživlja institucija kulture jednog grada, naročito onda kada se udruže povoljna lokacija, dobar prostorni koncept, arhitektura “skrojena po meri” i preduzimljiva i ambiciozna institucija kao korisnik prostora.
Grozdana Šišović
