Za novi „Abrašević”
Valjevski „Abrašević” će za dve godine slaviti svoje jednovekovno postojanje. O poslovima koje bi do tada valjalo uraditi, i o tome kako ih i s kime raditi, razgovaralo je ovoga novembra petnaestak pripadnika i privrženika te velike umetničke porodice, što predstavlja pouzdan nagoveštaj da bi predstojeći „Abraševićevi” umetnički i drugi poduhvati mogli da nastanu kao plod nesvakidašnjih ambicija i izuzetne organizatorske umešnosti. Ima izgleda - reklo bi se i rešenosti - da „Abraševićeva” stogodišnjica izraste u njegovu novu prekretnicu, kakva mu se događala i 1960. godine, sa prelaskom u onda novi Dom kulture.
Pripreme počinju na vreme. Uskoro bi valjalo obrazovati odbor za organizovanje proslave stogodišnjice „Abraševića”, u kome će se nalaziti sposobni i preduzimljivi ljudi, spremni da tim angažmanom pomognu i „Abraševiću” i Valjevu. Ali i da budu ispunjeni njihovi interesi. Proslava tog jubileja biće, dakle, uspešna ako priredbe, pripremljene za tu priliku, ostanu u pamćenju. Onoliko i onako u kakvim su uspomenama „Abraševićevi” programi od pre četrdesetak godina. I ukoliko oni budu oslonac za novi uzlet u visine.
Očigledno je i sada da budući „Abrašević” ne može računati na amaterizam kakav je postojao u minulim vremenima. Da bi i u budućnosti postojao, „Abrašević” bi, prema našem osećanju, trebalo da preraste u stecište mnogobrojnih Valjevaca, uspešnih u umetnosti, onih koji su završili umetničke škole a takođe i tzv. amatera, naročito, s te strane, pevača u horovima i igrača u folklornim ansamblima.
Da bi takav novi „Abrašević” bio moguć trebalo bi, između ostaloga, ustupiti mu na gazdovanje čitav Dom kulture. Tako bi se ispravila nepravda (bolje je reći: pogreška), učinjena u vreme završetka gradnje tog zdanja, kad je Dom kulture postavljen kao zasebna kulturna institucija. Bez sopstvene umetničke produkcije!
Time što bi, najzad, Dom kulture u celini pripao „Abraševiću” na noge bi bilo postavljeno ono što više od četiri decenije naglavačke egzistira proizvodeći mnoštvo nesporazuma i incidenata. „Abrašević” ima na to veliko pravo ne samo zato što je proizvođač umetničkih programa, namenjenih sceni kuće u kojoj je podstanar, i što je kao institucija dvostruko stariji od Doma kulture, već i otuda što mu svojevremenim sjedinjenjem sa KUD „Krušik” i po tom osnovu sleduju pretenzije na to zdanje. (Podsećamo - preduzeće „Krušik” je gradilo Dom kulture.)
Predstojeća „Abraševićeva” stogodišnjica je izuzetan izazov za mnoge. Izazov je za sve koji se u bilo kojem svojstvu osećaju abraševićevcima, ali i za grad Valjevo u celini. Izazov i obaveza je, za valjevsku gradsku upravu, za kulturu Valjeva. A i za privredu valjevsku.
