Zastave na pola koplja

Ni posle dva pokušaja, 28. i 30. dcembra 2005, odbornička većina u SO Valjevo nije uspela da se okupi, pa je Valjevska opština ostala bez usvojenog budžeta za 2006. godinu. „Klupicu” su izmakli radikali (SRS) tražeći više novca za Opštinsku stambenu agenciju (OSA), koja je na njihovoj kadrovskoj kvoti, te omogućavanje nastavka svojevremeno započetih pa prekinutih radova na zgradi njihovog Doma u Tešnjaru. Nije bilo ni odbornika PSS-a (Divne Novaković, koja se u međuvremenu povukla sa funkcije opštinskog menadžera, i Rodoljuba Jevtića), a ni nezavisnih odbornika dr Slobodana Gvozdenovića i Miloša Alimpijevića. Nije, po običaju, došao ni Lazar Nenadović (NS), a kasnila je i „Krušikova” štrajkačica glađu Snežana Stanićević (SPS) za koju je u skupštinskim kuloarima procurela priča da je prešla u Karićev PSS (Selimir Manojlović je priznao da prvi put za to čuje od novinara). Mnogo odsustva i za brojniju koaliciju od dosadašnje valjevske na vlasti sa 28 mandata.

Konferencije za novinare potom su održali predsednik lokalnog parlamenta Miroslav Vuković (NS), Selimir Manojlović (SPS) i gradonačelnik dr Jovan Tomić. Dok Vuković i Manojlović ostavljaju mogućnost da se „razvedri” do 12. januara 2006, za kada je već bila zakazana sednica SO Valjevo sa posve novim dnevnim redom u kojem su najzanimljivije tačke bila smenjivanja već postavljenih direktora u pojedinim javnim preduzećima i ustanovama, a na zahtev stranaka koje su ih i ustoličile, dr Tomić je bio gotovo decidiran da se mora ići na vanredne lokalne izbore ukoliko ni tada (12. januara) ne bude kvoruma od bar 26 odbornika. Dobri Doktor je rekao i to da je već bio pripremio ostavku i da nije imao kome da je podnese, ali, što je važnije, da još uvek nisu definisane sve stvari za dobijanje donacija od oko četiri miliona evra za buduću gradsku toplanu (taj novac bi navodno mogao otići u Suboticu), za početak izgradnje fabrike slovenačkog „Gorenja”, za sanaciju sadašnje deponije u Goriću i projektovanje nove, regionalne deponije za 11 opština tri okruga u Kaleniću kod Uba!

Mangupi u našim redovima – Niko od sagovornika nije priznao da se budžet, možda, sapleo o najavljene i tražene smene pojedinih direktora. Najpre se eks menadžerka Divna zavadila sa svojima, pa je tražila smenu Zdravka Vitoševića sa mesta sekretara SO Valjevo i Milojka Lazića, direktora Centra za socijalni rad „Kolubara”. Pritom je iz Opštinskog odbora PSS-a, čiji je predsednik, isključila novog člana Opštinskog veća, Milojka Pantića, inače pomoćnika direktora „Srbijanke”, agronoma Pavla Pantića (na poslednjim izborima „laburistu” bivšeg ministra Dragana Milovanovića i valjevske ASNS sindikalke Milice Lazić), nekadašnjeg direktora Pijačne uprave „Polet”, Prvoslava Adžića (na lokalnim izborima 2003/2004. na listi SPO-a, a pre toga „novodemokratu” u SPS-u i JUL-u), te Goricu Stevanović, izvršnog direktora HK „Krušik” za marketing. Uzvraćeno joj je zahtevom za vanrednim unutarstranačkim izborima u Valjevu o čemu će odlučiti Karići, Bogče i Dragče.

Drug Mika Jokić (SNS) tražio je smenu „svog direktora” u JKP „Polet”, Petra Todorovića, do 2000. finansijskog direktora „Distribucije”, pa „Poleta”, koji se u raskolu u SPS-u odlučio za SNS. Drug Pera je slagao druga Miku i druge drugove da je mlađi no što jeste. „U zube mu nisu gledali”, a u krštenici prevideli da puni 65 godina, pa bi morao u penziju po sili zakona. Drug je Mika bio posebno ljut što drug Pera „laže” da je od njega tražio posao za svog (nerođenog) šuraka, radikala Peru Petrovića, a 'nako usput i „koju kintu” za finansiranje SNS. Mika je najavio tužbu protiv Pere sa milionskim odštetnim zahtevom, a sav dobijeni novac daće za svoje narodne socijaliste (SNS).

Da ima još „mangupa u našim redovima” pokazalo se na primeru Jovana Bugarskog, čiju su smenu sa mesta direktora i glodura „Napreda” (konačno) dogovorili socijalisti (SPS), na čijoj kadrovskoj kvoti je i bio, i Nova Srbija. „Bugarče” se, međutim, dosetilo, pa je nove zaštitnike izgleda našlo u dr Bobi (Gvozdenoviću) i Mišku (Alimpijeviću), moguće i u radikalima (SRS) i kod druga Mike (SNS), koji je, koliko juče, javno tražio da „drug Bugarski podnese ostavku”. Isto onako kao što je i dr Boba rekao da „g. Bugarski dobro radi svoj posao”, te da „dok je on (dr Boba) odbornika, g. Bugarskog niko neće smeniti”! Usput, dr Boba (i Miško) „do poslednje kapi (tuđe) krvi” štite i Miroslava Rasulića u JKP „Valjevo”, čiji izbor za direktora Dobri Doktor nikako ne može da prežali jer shvata da ljudi koji odlučuju o mogućoj donaciji za gradsku toplanu „priznaje i poznaje” (samo) njegove prethodnike Dragana Despotovića (DS) i Slobodana Cocu Stojakovića.

Dan žalosti – Neusvajanju budžeta prethodila je javna rasprava u velikoj sali SO Valjevo. Građana, uglavnom predstavnika mesnih zajednica, bilo puno. Traženo više novca za fabriku vode u Valjevskoj

Kamenici, rešavanje ekoloških problema u Divcima, zbrinjavanje Roma... Najžešći kritičar Dobrog Doktora i njegovih saradnika „foteljaša” bio Srba Đokić, penzionisani vozač sa Petog puka. Opaučio je gradonačelnika, iz brka u brk, kao ono 2001. godine, u Domu kulture, Tomu Milanovića i Žarka Kovača (DS) pred pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem u kampanji „Srbija na dobrom putu”. Nešto blaži bio je g. Jevtić iz MZ „Nada Purić”, koji je tražio asfalt za gradsko naselje „Sretena Dudića”, ali je čorbu dodatno zapržio Milan R. Tošić, koji je pitao „koja je razlika između šumskih razbojnika i ministra finansija Mlađana Dinkića, koji u budžet otima novac osiromašenog naroda”.

A kada se drugarica menadžerka Divna povukla sa te funkcije, opštinske činovnike je telefonom navodno nazvao g. Ratko Đokić - Đole „Kifla” i pitao zbog čega državne zastave nisu istaknute na pola koplja! Đokić je inače „spona” Valjevske opštine i menadžmenta „Gorenja” u poslovima izgradnje fabrike aparata za domaćinstvo, radovi bi trebalo da počnu u martu 2006, i Distributivnog centra za zemlje Balkana.

Partijske enklave – Lepo je uočio Božidar Milić, novi predsednik Pokreta za Valjevo Liberala Srbije (LS) i opozicioni opštinski odbornik, kako vladajuća koalicija u SO Valjevo, uz ostalo, funkcioniše na principu enklava. To je obrazložio uskostranačkim interesima, ili interesima grupa i pojedinaca u vođenju politike grada. Doduše, odbornici do početka sednica, a i mimo toga, sede u kabinetima svojih istaknutih pojedinaca, koji su se dohvatili fotelja. Odatle, kao po komandi, stižu u sale za sastanke.

A gde ko stoluje u soliteru na nekadašnjem Titovom trgu? U Tominom (pre toga Dušanovom, Đulovom i Kaplarovom) kabinetu je Dobri Doktor. Preko puta njega, u kabinetu gđe Milice Vojić-Marković iz DSS-a (od 1992. do 2000. druga Velje, Veroljuba Lazarevića iz SPS) je Zoran Ilić (takođe Nova Srbija). Skupštinski „spiker” Miroslav Vuković je sobi Žarka Kovača (tu je ranije najviše bio Ljubomir Mucić), a u roze sobi u koju se ulazi iz Vukovićevog pretsoblja sada je Zdravko Vitošević (PSS).

U odajama, do kojih se stiže hodnikom levo na prvom spratu, stoluju Mala Velika (Glavna načelnica Milena Pavlović) iz Nove Srbije i potpredsednik lokalnog parlamenta Đorđe Milićević, čelnik valjevskog SPS-a. Tu su do 2000. bili Mira Stanić (GSS) i pok. Voja Spasenić (DSS). Niz hodnik, što iz predvorja Opštinskog predsedništva vodi do „ovalne sale” Opštinskog veća (ranije Izvršnog saveta, pa Izvršnog odbora Skupštine opštine), sa leve strane su dve odaje. U Vojinoj (Jovanovića) su (bili) menadžerka Divna i savetnik-volonter gradonačelnikov Raša Stevanović (DSS), smenjeni načelnik Kolubarskog okruga, a u susednoj je Dragan Ćela Stojanović (SRS), biva plaćeni član Opštinskog veća.

Bežanija – Ima naznaka, koliko su pouzdane videće se ubrzo, da bi neke sadašnje funkcije, pa i kabineti, čak i ako se održi ova koalicija na vlasti, mogle biti na raspolaganju. Prema tim izvorima, Miroslav Vuković bi mogao postati plaćeni član Upravnog odbora JP „Železnice Srbije”, umesto Veljove (Ilića, ministra kapitalnog) sekretarice Nene, koja se našla „u sukobu interesa”. Zoran Ilić bi mogao da pređe u Okružnu direkciju, a Milena Pavlović u Direkciju za izgradnju Valjeva. Njihove funkcije su navodno nuđene DSS-u, e da bi se podruprla klimava koalicija NS, SPS, SNS, SRS, PSS, te dr Boba i Miško. Koštuničini sledbenici su „koštuničavo tvrdo” poručili da „nikada bili nisu i nikada biti neće ničija zakrpa”.

Dobri Doktor je sa pres konferencije, posle raspada sistema, a na novinarsko pitanje, poručio da su vrata za pregovore i dalje otvorena i za odbornike koji se 15 meseci nisu pojavljivali u parlamentu. Oni bi navodno, prema nekim naznakama, očas skupili 29 (od 51) mandata. Problem je jedino u tome što su od novembra 2004. tvrdili da je sadašnja lokalna vlast „nelegalna i nelegitimna”, te da se oni „ne bore za golu vlast”.

Klot-frket– Valjevo je u decembru dobilo, ili bi tek moglo dobiti, novog počasnog građanina. Reč je o bivšem svetskom prvaku u šahu Anatoliju Karpovu, kojeg je u Valjevo doveo Tata „klot-frket” Bjelica (Dimitrije). I bi prijem kod Dobrog Doktora, i bi naznaka Karpovljevog mogućeg promovisanja u počasnog građanina Valjeva, i bi simultanka (ili hendikep meč) u „Grand hotelu”. Tu ga pobedi mladi dr Mitrović, zubar, uz pomoć, kako bi u „Napredu”, nekoliko sekundanata. Ako se razumemo u tu drvenariju, na ovakvim šahovskim utakmicama sekundiranje nije dozvoljeno, reč je, dakle, o svojevrsnoj valjevskoj podvali! Remizirao je mladi Milisavljević, nesporni talenat, ali i gazda Vidoje (Vujić)! To, međutim, „najstarijem članu VŠK-a”, znamenitom stolaru i valjevskoj legendi Predragu Đukanoviću - Peri Šuški nije pošlo za rukom. Kao ni novopečenom advokatu Dušku, inače predsedniku KK „Metalac”, dok je kardiohirurg dr Boško, stariji od dvojice Perinih sinova, inače počasni predsednik VŠK „Sveti Nikolaj”, remizirao pred kamerama VTV-a u klupskim prostorijama.