Znam ja nas, jb ti nas

Kao što se zna i znade završeni hi­st­o­r­ijski izbori u Srbiji zemlji. Oč­ek­ivano braćo i gospođe, histori­js­ku pobedu, sa mnogo procenata, vele 50, sa mn­ogo poslaničkih mandata, vele 158, po­st­ig’o Aleksandar Vučić, što će reći da je li­sta Budućnosti u koju se veruje dobila ap­solutnu podršku. Uz neke beogradske op­štine, Vračar, Stari grad, Ova budućnost, na tom makro planu, još jedino pora­že­na od SPS Novice Tončeva u Su­rd­ul­i­ci, Rize Haljimija u Bujanovcu, u Ug­lja­ni­no­vom Sandžaku, te Bosilegradu DSS Bu­gar­i­na Zaharijeva.

Kao što se još zna i znade, cenzus, za vo­’­icno, prešli Đilas demokrate i Ta­dić udružen sa Čankom, kome se ja­vila Vizija da se i kod Vučića može bi­ti bar neki vezir. Koštunica, Čeda i Di­nk­ić, pervij put ne prešli cenzus. Cenzus, i to preko 50 posto, prešli apstinenti. Ako se u tu korpu stave Beli listići, Ra­du­lovićevih 2 posto, 1,4 posto Brakusa u Be­ogradu (koji na zajebanciju im’o više gl­asova od Dinkića) eto Druge strane, br­ojnije od one koja je glasala za Vučića. Ali, ova Većina se u rezultatima ne računa br­a­ćo i gospođe. Jebe se onima koji su po­be­di­­li što je više od pola Srbije okrenulo gl­avu i zapušilo nos.

Čerez toga, zbog radi svega, ajde vidimo koji je tzv. Profil poštovanog gl­asača koji je glasao za Vučića, oli onog i tzv. demokrate koji je svoj glas dao T­adićevoj Viziji da bude vezir kod kalifa Vu­čića. Ko je to svom snagom za reforme, i za radna mesta, i za koje reforme, i koja ra­dna mesta. Naravno da ne treba nipodaš­ta­vati Milion ljudi bez osnovne škole, on­ih koji je debelo preko tog miliona koji od te škole imaju Malu maturu. Treba, je­lte, biti politički i inače korektan, ali ni­šta se tu omalovažava ako se kaže da je to ta većina, koja nije samo školom us­kr­ać­ena za pamet, preko koje ćemo da idemo u re­forme i da jezdimo u tu budućnost. Sad mu tu Vučić dođe kao prosvećeni apsolu­ti­­sta, koji će na podršci nedovršenih lju­di da evropeizuje Srbiju. Pitanje je, os­no­vno, koliko takvog glasača interesuje Ev­ropa, a koliko je u suštini tih „reformi“ želja da je na mene doš’o red da se ja pi­tam i jbm nanu naninu onome ko se iz­dv­oj­io i iskače na bilo koji način. Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da bude prost, ni­kakvo kamufliranje ne oplemeni prost­otu, ali to je naš, unutrašnji problem br­aćo i gospođe.

Zanimljiviji je Profil Tadićevih gl­asača, „demokrata“ koji su mu namakli cu­nzus, i mogućnost da sa Vučićem de­li odgovornost za tu i tzv. budućnost. NJ­i­h­ovu budućnost, reklo bi se. Za pretposta­vi­­ti je da ove Tadićeve „demokrate“ imaju le­g­alne škole, solidno radno mesto u ne­koj administraciji, ili drugoj „autono­mi­ji“, da su dobri sa projektima, adverta­jz­ingom, raznim i ostalim monitorinzima... I oni su, nego kako, u Tadiću, odnosno Vu­čiću, prepoznali način da nastave sa re­formama koje su svakom normalnom sve og­adile, posredno omogućile da Vučić sa svojom novom agendom dođe na vlast, zakuca istorijski izborni rezultat. To je da­k­le ta „demokratska“, u prevodu ljigava Sr­bi­ja čiji moral nema ni Malu maturu, koja je potrebna Vučiću da mu stavi novu masku na kojoj će pisati da Vođa ima podršku i od te sofisticirane sorte. E, kad još Br­a­n­k­o Ćopić reče: Znam ja nas, jebo ti nas! Šta se htelo reći, na sceni, i na ceni, je sa­m­o loše, i od goreg crnje! 

I šta imamo, imamo da će Vučić da fo­rmira Svoju vladu. On odma’ rek’ da neće trguje, nego će prihvatiti po­moć i podršku drugih stranaka koje se ok­upe oko plana i programa koji priprema za budućnost Srbije. Posle dod’o da piše pr­ogram Vlade. Prvi se javio SPS, na raz­go­vore spremni, ali, paz’ sad, nikoga us­lo­vlj­avaju, ništa ne traže, niti se kome nu­de. Tadiću se javila nova Vizija, on neće sa so­cijalistima jerbo je, duplo paz’ sad, nji­hova politika Štetna! Javio se i gospodin Nebojša sa najkarakternijim nadimkom Stefanović, kome rečeno da kaže: Tr­ažim da SPS ne bude u Vladi! Ka­pi­tal­ni Velimir Ilić, koga teško da će omašiti neko kapitalno ministarstvo samo im’o veli: Ostavićemo Vučića da na miru st­udiozno razmišlja o Vladi! Da se na sve do­da doktorska izjava master Pr­eds­ed­ni­ka: Srbija nastavlja da se podiže iz pepela decenijskog zaostajanja!

Šta imamo jošta, jošte imamo da st­ig’o narko bos Šarić, nego kako no je Vučić im’o odlučnu i najod­lu­čniju ulogu i u tome. Šarić dao kruci­ja­lnu izjavu, nije kriv, droga nije njegova, bi­vši režim želi preko njega da prikr­ije svoje lopovluke. Ima i da svi URS od­bo­rnici u Nišu programski prešli u SNS. Iz istih programskih razloga ceo od­bor DS u Trgovištu se preselio đe no u SNS. I ima da Tašta, mora veliko slovo, ma­ster Tomislava dobila diplomatski pa­soš. Da se doda da master Tomislav otiš’o u Beč, da se kao master Tomislav vratio iz Be­ča...

Na sve ovo nas tek čekaju kapitalne ve­sti o sastavu Vlade, tome koji će ve­ziri biti uz skute kalifu Vu­či­ću. Ali, teško da će od ovakvog materi­ja­la, uz sve moguće Kori Udovički, ili druge Jejl začine, ispasti pita koja je jestiva. Pr­oblem je u Glavnom kuvaru, a i testu ne­što fali. A prvi problem je što sve tu tu­kn­e na taštu. A još veći problem je što se nji­ma, Vučiću gospodinu, jb što iz svega vi­ri tašta. Uostalom ko kaže da tašta nije ministar Laza, onaj pečenjar iz Ob­re­no­vca što direktor REIK „Kolubara“, a i go­spodin Počuča, koji privatno, sa pozi­ci­je portparola Antiterorističke jedi­ni­ce, preti Ženama okolo, je neka vrsta ta­šte!

I u Valjevu gradu historijski dometi, i u glasovanju, i u ti rezultati. Tek se ovde vidi dokle očlo taštovanje. Go­spodin, odnedavno SNS, doktor će bude Re­publički poslanik ištatijaznamšt­aj­oš. A Prva tašta meseca marta definiti­v­no ide tzv. Komisiji za nagrade grada Va­lje­va, koja je priznanje za Kulturu i In­fo­rm­isanje dodelila Pravoslavnoj omladini eparhije Valjevske!