Loading category articles...
Loading category articles...
Vele da je formiran Valjevski poslanički klub, šta mislite koja će tu Struja, koja Torta, koji Geometar i Čiviluk, koja Živka da se pita i postavlja
Nekoliko dana nakon paljevine srpskih kuća i crkava i istorijskih spomenika na Kosovu, video sam tokom jedne televizijske emisije snimak sa ulica Prizrena.
Novi projekat pod nazivom „Privatizacija i lokalni mediji” predstavljaće primere i stavove onih koji uskoro moraju u proces privatizacije. Ovaj projekat Asocijacije lokalnih medija “Lokal pres” podržan je od strane Norveške narodne pomoći.
Odlična organizacija, brojno prisustvo malih preduzeća i radnji i napadno odsustvo „velikih”, posebno „Krušika”, kao i firmi van Valjeva, osnovne su značajke Prvog sajma privrednih dostignuća Kolubarskog okruga. Ideja o organizovanju sajma u Valjevu stara je četvrt veka. Sve je počelo zajedničkim nastupom na Sajmu zbratimljenih gradova (Ploče i Metković iz Hvatske, Prilep iz Makedonije, Jesenice i Kopar iz Slovenije, Nikšić iz Crne Gore, Jajce iz Bosne i Hercegovine i Valjeva) u Kopru 1979. godine.
Za dest godina promenilo se mnogo toga, ali takođe za deset godina mnogo toga je ostalo potpuno isto. Šta isto, mnogo je gore. Veliki Voja postao je mali (šifra Sheveningen). Mali Voja postao veliki (šifra Premijer).
Vođe pobunjenih bosanskih srba u Istočnoj Bosni su u periodu 1807-1809. pokušali da zbace turski jaram i priključe se ustanku u Zapadnoj Srbiji i ustanicima Valjevskog kraja.
Izjednačavanje srpstva i pravoslavlja, stalna je praksa. Pošto su u pitanju veoma „osetljive” pojave (mnogi bi rekli: svetinje), njemu se retko ko javno suprotstavlja, mada se radi o različitom.
Godišnjica smrti mog oca je bila 19. marta 1999. u Valjevu. Otišla sam da pomognem majci i sa decom izašla na groblje. U nedelju sam se vratila u Beograd. U ponedeljak sam išla na pijacu, da kupim zalihe konzervi. Pričala sam sa ženama, izbeglicama, šta se radi u slučaju rata i bombardovanja.
Dvadeset pet valjevskih milionera * Eksplozija u „Krušiku” * Prvi sajam valjevske privrede * Malinu nema ko da plati * „Uzorovi” štrajkači i štrajkbreheri * „Šenlučenje” na Gradcu * Miting za novinara
U rubrici „Biti Valjevac”, u tekstu „Menjaju se gornji Zlokućani”, objavljenom u aprilskom broju Revije „Kolubara”, u obilju podataka popisanih po sećanjima došlo je do nenamernih grešaka i nepreciznosti, koje ćemo ovoga puta ispraviti.
Branka Osmanović, dugogodišnji novinar lista „Napred”, valjevskog glasila čiji je osnivač Skupština opštine, kažnjena je...
Rođen 27. oktobra 1928. u Slovcu kod Valjeva. U ratnim uslovima pohađao gimnaziju u Valjevu, a maturirao u Beogradu. Kao šesnaestogodišnjak, borac Prve proleterske brigade, prošao ratni put od Valjeva, preko Sremskog fronta, do Trsta.
Pesma „Dr Avram Vinaver” pripada poetskom ciklusu „Ratni drugovi” Stanislava Vinavera. Tu knjigu objavilo je Izdvačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A.D. 1939. godine.
Zoran Šami, šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije u parlamentu državne zajednice, novi je predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore.
U vremenu kada sam studirala dizajn na Akademiji primenjenih umetnosti uvek je trebalo dodatno objašnjenje šta će, zapravo, biti moj posao. Veliki broj ljudi nije tačno znao šta je dizajn.
U knjizi „Crveni jaram”, nastaloj 1991. godine, bavio sam se vremenom prinudnog otkupa poljoprivrednih proizvoda i nasilne kolektivizacije, sprovođene od 1947. do 1953.
...a svet opere je dobio novu zvezdu – Marijanu Mijanović! Ova dotad malo poznata pevačica je sve osvojila svojim neuobičajeno dubokim glasom i istaknutim prisustvom na pozornici
Na zajedničkoj fotografiji ekipe BK Metalac, koju je Dragiša Medenica načinio pre 30-tak godina, nalazi se i aktuelni republički poslanik Srpske radikalne stranke (SRS), Ostoja Stojanović Džek...
Božin Janevski, književnik i publicista iz Valjeva, piše mi o jednoj lokalnoj dilemi. „Radi se o imenu Gradac, koje je došlo od ruševina tvrđave u neposrednoj blizini Valjeva, pa je vremenom prešlo u hidronim za reku koja izvire i teče ispod te ruševine, a potom obuhvatilo i jedno naseljeno mesto."
U ove prijatne prolećne dane život u višemilionskom Čikagu teče onim uobičajneim tempom kakav se „neguje” u zemlji zvanoj Amerika.
Desanku Maksimović sam upoznao kao mladić, u „Misli”: ona je već tada bila slavna poetesa, a ja pisac početnik, pa je ona to tadašnje poznanstvo i zaboravila. Ali pamtila me je njena sestra Mara, s kojom sam bio kolega na studijama.
