55 godina u svetlosti

Prvu fotografiju Đorđe Bukilica snimio je 1954. godine i od tada 55 godina boravi u svetu svetlosnih slika u neprekidnom stvaranju. Za sobom ostavlja jasan i prepoznatljiv trag, svojstven samo njemu kao jedinstvenoj ličnosti u srpskoj i jugoslovenskoj fotografiji. Jedinstven i prepoznatljiv jer je višestruk.

Bukilica je nadasve odličan fotograf, majstor fotografije od 1972. i EFIAP od 1974. godine, poznat po svojim lajf fotografijama, portretima i aktovima, koje su se nizale u opusima. Na njima su posebno uočljivi svetlosni valeri, onaj pravi trenutak i poruka koja je iz njega pošla i traje do danas i dalje.

Bukilica je ništa manje poznat kao vrstan autor više knjiga o fotografiji koje i danas rado čitaju novi i stari zaljubljenici u fotografiju.

Kao vrstan pedagog, Đorđe Bukilica je ima veliki broj učenika – znanih, koji je direktno učio, koji su svi odreda danas poznati i cenjeni fotografi. Broj neznanih – indirektnih učenika, koji su učili čitajući ono šta je napisao i gledajući ono šta je snimio ne može se utvrditi ali je sigurno veliki.

Posebno značajan doprinos Đorđa Bukilice umetničkoj fotografiji su mnogobrojni članci, eseji i kritike koje je objavljivao tokom ovih 55 godina u raznim prestižnim časopisima i novinama. Naročito izdvajam njegov analitičko sintetički pristup fotografskoj kritici koji predstavlja sveobuhvatan pogled na fotografsko umetničko stvaralaštvo i dragoceno doprinosi objektivnom vrednovanju umetničke svetlosne slike. Primenom tog pristupa Bukilica je vrlo objektivno i korektno napisao veliki broj kritika izložbi, a da se nikada nije ogrešio u oceni njihove umetničke vrednosti.

Sve vreme je kao plodan autor stvarao svetlosne slike sa kojima je učestvovao na kolektivnim žiriranim izložbama u Jugoslaviji i inostranstvu i osvojio brojne nagrade. Do sada je priredio 29 samostalnih izložbi a ova 30. pod nazivom ESEJI je postavljena u rodnom Valjevu u Galeriji 34 povodom obeležavanja 55 godina rada.

Najčešće se autori u takvim prilikama predstavljaju retrospektivom onoga onoga šta su su do tada uradili. Kako su radovi Đorđa Bukulice poznati i više puta izlagani u Valjevu, on je povodom svoje 55-ogodišnje aktivnosti uradio sasvim suprotno – pokazao je kako sada razmišlja i šta sada stvara. Njegovo „fotografsko mudrovanje’’ iz 2007. i 2008. u obliku 18 kratkih foto-eseja otkriva nam novog Đorđa Bukilicu. Hrabro se upušta u angažovani rad i vešto kombinujući 3-4 fotografije, u svakom eseju priča kratku foto priču i šalje direktnu poruku. U maniru velikog majstora, povezao je u priče neke svoje stare crno bele fotografije sa novima, crno bele sa kolornim, analogne sa digitalnim. Ne insistirajući na visokoj estetici i fotografskoj tačnosti, ali i ne zanemarujući ih, naglasak je stavio na priču i poruku, koje nikog neće ostaviti ravnodušnim, neiznenađenim i ne zapitanim. Upravo to i jeste cilj umetnosti, pa je i ovom izložbom Đorđe Bukilica potvrdio svoje visoko fotografsko umeće i otvorio novi put kojim će ići dalje. Time je ohrabrio i druge autore da u fotografiji idu dalje i traže nove prostore za izražavanje.