Četiri Koste

U jednoj valjevskoj porodici četiri lica su nosila ime - Kosta. To je porodica Janković iz Tešnjara, Ulica bairska broj 22.

Najstariji član ove porodice bio je Kosta Janković, rođen u selu Ribaševini oko 1878. godine. Imao je sina Jovana, rođenog u Valjevu 1891. Jovanova supruga je Anica, pravog imena Janica, jer je rođena u Crnoj Gori. Jovan i Anica imali su samo jednog sina koji je po dedi dobio ime Kosta. Izvan rodnog mesta je živeo dugo, a od skora je opet u Valjevu, u naselju Oslobodioci Valjeva. Anica je rođena u porodici Radošević, koja u Valjevu ima potomaka u dve generacije.

Stari Kosta je stradao na čudan način, 21. aprila 1941. godine. Pregazio ga je nemački tenk na drvenoj ćupriji, preko puta Ilovačića vodenice, u Tešnjaru. Bio je prva žrtva okupacije.

Stari Kosta je po zanimanju bio škembar. Pravio je škembiće od goveđih buraga, naravno dobro prerađenih, ukusno i među Valjevcima voljeno jelo. Škembari su se zvali i mezelučari, jer su jela uglavnom pravili za meze. Nisu imali stalnu radnju već su škembiće i kuvane svinjske nožice prodavali po celom gradu, noseći kuvano i toplo jelo u plehanoj kanti, specijalno za tu svrhu napravljenoj.

U zembilu je čika Kosta nosio isečene komade hleba i po nekoliko viljušaka i noževa. Davao ih je mušterijama bez obzira da li one jelo troše u kafani ili su ga nosili svojim kućama. Čika Kosta je na svoj način reklamirao sopstvene proizvode: „Taze škembići, rubci, papci. Kod čika Koje, ima i kuvanih nogica”! Kod kuće je škembiće kuvala snaha, Anica. Posao je išao odlično, ali je, doduše, imalo i dana kad ne proda nijednu porciju. To je bilo za vreme posta, za vreme uznemirenja građana zbog situacije u zemlji, a i nestašice novca. Koliko je prodaja škembića ušla u krv porodici Janković, vidi se najbolje iz činjenice da je Anica, šezdesetih godina dvadesetog veka, kad je napunila osamdeset godina, pozvala na ručak desetak prijatelja njihove kuće i sama spremila škembiće.

U bratku sa Anicom Jova je imao samo sina Kostu, zvanog Kokan. Imali su kuću u Ulici Bobovčevoj broj 22. Ta kuća je srušena pre dve godine, a sadašnji vlasnik Kosta Janković ozidao je, ali nije završio novu kuću. Ovaj Kosta je završio štamparski zanat u Valjevu u štampariji „Napred” koja je kasnije nosila ime Milića Rakića, partizanskog prvoborca. Dugo je radio u toj štampariji, a od 1959. godine živeo je u Banja Luci, gde je radio u štampariji „Glas”. Sopstvenu štampariju je osnovao 1978. godine. I ona i danas radi. Ima veliki broj najsavremenijih mašina, ofset, sito štampa i pečatoreznica. Poslove vodi Kostin sin Jovan, koji je takođe dobio ime po svom dedi. Rođen je 1964. godine. Ima sina Kostu, trećeg Kostu u familiji. Ima i ćerku čiji se sin takođe zove Kosta. On je četvrti Kosta u njihovoj porodici.

Kostina supruga je Kostinka, Banjalučanka, živi kod ćerke udate u Srpcu.

Od mladosti štampar Kosta Janković se bavi muzikom. Izabrao je težak instrument - bas. Svirao je u mnogim sastavima. U Valjevu u „Poletu”, na čijem je čelu bio sada već pokojni Petar Đurić Kare, apotekarski pomoćnik. Odlično su prolazili. Kosta je imao kasnije i lični amsambl „Bezistan”. U istoj zgradi u Banja Luci nalaze se i dom kulture i štamparija Koste Jankovića.