Dve visoke dame

Ne. Nisu one visoke u fizičkom smislu. Ove dve građevine su visoke po svojoj misaonoj i stvaralačkoj vertikali. Prva jeste vatrogasna stanica u Vejlu (Švajcarska), najčešće pominjano delo arhitekte Zaze Hadid. Gotovo nepoznato ime izvan stručnih kruga, Zaha Hadid je van svake sumnje, i bez premca, prvo ime i prva dama u savremenoj svetskoj arhitekturi. Skoro dve decenije ona puni arhitektonsku literaturu svojim imenom, pa nema više istorije moderne arhitekture, posebno poglavlja o ekstrmnom dekonstruktivizmu bez njenog nepomerljivog mesta, posve jedinstvenog stvaraoca invazione mašte koja se u talasima sudara sa zakonima održive arhitekture.

Bezinska stanica „Jugopetrola” u Mirijevu, delo arhitekata Milenije i Darka Marušića, najpoznatijeg beogradskog koautorskog dvojca koji je ostvario izuzetno značajna dela u srpskoj arhitekturi (naselje Cerak-Vinogradi), Cvećara („Politika” 26. 2. 1994), stambeni blok u Bulevaru kralja Aleksandra („Politika” 16. 1. 1999), Benzinska stanica u Mirijevu je iz sličnog repertoara iz koga je Hadidina vatrogasna stanica, i ona spada u takozvane male teme, pa i takva ona otkriva da iza nje stoje ozbiljni i značajni stvaraoci.

Trebalo je videti pre nekoliko dana na otvaranju benzinske stanice Mileniju Marušić kako „muški” govori o arhitekturi i kako nesvesno otkriva analogiju Hadidove visine i pravo da ponese titulu prve dame srpske arhitekture. U tom trenutku sve je bilo podržano lepotom građevine koju je crtala i pred kojom je govorila. Lepota se iskazivala harmonizacijom velikog plana u kome lepršavi svodovi krovova nad staklenim kućištem sveobuhvatno artikulišu zaposednuti prostor, odvajajući se od neuređenosti mirijevskog ruralno-gradskog bastarda, ukazujući gde treba stati i kako sa arhitekturom humanizovati okolinu. Kako nered pretvoriti u red, a ružno u lepo. Visoki kvalitet prve arhitektonski ozbiljne građevine Mirijeva podržavaju minuciozno razrađeni detalji rešavani do najsitnijeg likovnog čvora, trajni, monohromi, materijali i zavidna građevinska perfekcija. Od lepih reči se ne može izuzeti ni „Jugopetrol”, jer bez emancipovanog naručioca nema velikog arhitektonskog dela pa ma da ga gradile ruke vrlih dama.