Istruli mi tužba u fioci

Kada se o nečemu naglas ćuti više od dve i po godine onda, zaista, nije lako pohvatati sve konce pretpostvljene ljubavi između stare i nove opštinske vlasti. Posebno čelnika ove sadašnje koji se više zameraju svojoj DOS-ovskoj većini nego poraženim i prokaženim snagama. Umesto da na čistac isteraju bivše drugove i njihove nezakonite dugove, ovi se još hvale i po novinama, kako su to sve isplatili.

Elem, krenimo kakvim-takvim redosledom ljudi i događaja. Odborničku većinu u SO Ljig čine DS, SPO, NS, DSS i PDS. Predsednik Izvršnog odbora je Mihailo Zečević, inače i prvi čovek ljiških demokrata a prvi čovek opštine, njen predsednik, je Ljubodrag-Ljuba Lazić za koga u šali kažu da ima tri prezimena - Lazić - Ilić - Perišić. To je zato što je više od dve godine bio član Nove Srbije Velje Ilića kao i Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića. U stvari, tek ovih dana Opštinski odbor NS je „otkrio” (priznao) da je predsednik opštine Ljuba pored članstva i mandata od PDS-a imao i člansku kartu Nove Srbije i to sve od 13. januara 2001. do marta ove 2003, kada je isključen. Zašto je ova politička „preljuba” (da ne kažemo nešto primerenije, ali bezobraznije) prestala da funkcioniše teško je utvrditi. Ljuba kaže da NS nije više članica DOS-a, a NS opet da je to zato što su oni ponovo ažurirali zatajenu krivičnu prijavu protiv bivših ljiških SPS moćnika: Miodraga Starčevića i Ljubivoja Vujića. Kada je u oktobru 2000. nova vlast zasela u fotelje stare, odmah se „prehladila” od promaje praznih kasa i izbušenog budžeta. Šokirani iznose sve u javnost obećavajući da će se sve ispitati i oteto vratiti. Već 10. novembra 2000. Izvršni odbor donosi odluku da se pozove inspekcija Ministarstva finansija, koja ubrzo dolazi i pročešljava „poslovanje” opštine od 1. januara 2000-te do kraja oktobra iste. Ne čekajući zvaničan izveštaj, Opštinski odbor Nove Srbije podnosi 27. novembra 2000. Opštinskom javnom tužiocu Milanu Gavriloviću krivičnu prijavu protiv bivših predsednika kao i sekretara. U prijavi, onako uzgred, između ostalog pišu: „Gospodine Javni tužioče, nije bilo dana da vas građani u vreme radnog vremena nisu videli u kafani upravo sa ljudima protiv kojih ste dobijali krivične prijave...”

Ubrzo stiže iz Ministarstva finansija nalaz - zapisnik od 6. decembra 2000. gde inspektor izdvaja na desetine i desetine nezakonitih isplata, bez odgovarajućih papira, potraživanja, ugovora. Statistički gledano za 190 radnih dana stara SPS vlast je u budžetu opštine pravila dnevni manjak od 75.000 dinara ili, kako se onda računalo, 2.500 maraka. (Detaljnije smo o tome pisali u „Kolubari” decembra 2000. Pored nalaza inspektor je naložio i mere u 17 tačaka gde navodi zašto treba izvršiti povraćaj novca, ko je i zašto odgovoran. Posebno se naglašava čudno sponzorstvo Košarkaškog kluba „Borac” u Čačku u iznosu od preko miliona dinara (oko 35.000 maraka) gde u ugovoru stoji da će košarkaši da reklamiraju SO Ljig.

Dve nedelje kasnije, 22. decembra 2000. IO jednoglasno donosi zaključak da se pokrene krivična prijava protiv odgovornih funkcionera navedenih u nalazu. O svemu ovome na sednici Skupštine opštine 29. decembra 2000. vodi se žučna rasprava i: „uvažava se predlog IO, donosi se zaključak kojim se nalaže predsedniku SO Ljig da podnese krivičnu prijavu protiv...” Sekretar opštine 16. januara 2001. piše prijavu i sa kopijom zapisnika inspekcije daje predsedniku Ljubi na potpis. E, tu sad počinju „smetnje na vezama”. Ljuba potpisuje prijavu i stavlja u fioku (da se osuši paraf, šta li?) gde ona čami i truli već više od dve godine, od januara 2000. do maja ove.

Opštinsko javno tužilaštvo već dve i po godine, do dana današnjeg, ne obaveštava Opštinski odbor Nove Srbije u Ljigu šta je sa njihovom prijavom, ne traži od njih neke dodatne podatke, ne kaže da je ista prihvaćena ili odbačena. Ali se zato (valjda zbog nje) obraća nekoliko puta Izvršnom odboru opštine tražeći relevantne podatke. IO nalaže svom predsedniku Zečeviću da se tužiocu sve to dostavi. I zaista Zečević 13. juna 2002. (tek!?) šalje ali ne naloženo već nešto što odbor nije ni sanjao. U poslednjem pasusu, ispred njegovog potpisa stoji: „Obaveštavamo vas da na osnovu raspoložive dokumentacije nismo u mogućnosti niti imamo bilo kakva druga saznanja u pogledu postojanja elemenata nekog krivičnog dela zbog kojeg se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.” Dve nedelje kasnije, 2. jula 2002, Opštinsko javno tužilaštvo, pošto je, valjda, dobro „proučilo pravnu pouku” ekonomiste Zečevića, obaveštava IO da se krivična prijava odbacuje, ne navodeći, kao i svaki put do tada, čija je prijava u pitanju.

Dva meseca kasnije Zečević čita dopis Tužilaštva članovima Izvršnog odbora i predlaže da se ista prosledi Skupštini opštine i da će on, kao odbornik, glasati da se preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva istražnom sudiji Opštinskog suda u Ljigu, nezavisno od Tužilaštva, što se jednoglasno usvaja.

Laici (u koje spada i pisac ovih redova a verujem i većina čitalaca) moraju da se zapitaju najmanje za sledeće: Zar predsednik IO stvarno ne zna da opštinska krivična prijava trune u fioci kabineta predsednika Opštine? Ako Opštinsko javno tužilaštvo nije dobilo krivičnu prijavu od opštine, već od Nove Srbije, zašto toj političkoj stranci ne kaže koju reč, na primer, dâ pravnu pouku da mogu da „se ćeraju” i bez njih? Zašto se M. Zečević u konkretnom slučaju ponaša naizmenično kao Teslina struja, čas je „plus”, čas „minus”. Iako je Ljig malo mesto, sa malo ulica i ustanova, opšti je manir „zamene adresa”. Kad je, na primer, kod istog Zečevića došao skoro ceo Savet Mesne zajednice Moravci tražeći da opština pokrene postupak protiv bivšeg predsednika MZ Moravci zbog evidentnih finansijskih zloupotreba, on je to odbio uz „pravni savet” da članovi Saveta MZ između sebe skupe pare i plate advokata da to „ćera”. To što i dan danas strehe na moravačkom seoskom domu kisnu za vrat a limeni oluci naplaćeni, nikom ništa - pojela maca. „Šlag” na sve ovo (a ima još mnogo) je intervju predsednika Ljube Lazića jednom dnevnom listu, sredinom aprila ove godine, gde kaže: „Od prethodne vlasti zatekli smo prazne kase, a od budžeta koji je 2000. bio 14 miliona dinara dobili smo u ‘zaostavštinu’ oko 21 milion duga. Njegov najveći deo otišao je za predizbornu kampanju. Deo duga smo prihvatili, jer su i prethodnici, ipak, ulagali u ovaj grad, pa smo i zbog toga žestoko kritikovani.”
Tako su, bar zasad, amnestirani bivši drugovi i isplaćeni njihovi dugovi.

Šta reći pri kraju (pošto se ovde pravi kraj ne vidi) a da ne bude bez realne poruke. Možda česta izreka jednog mog prijatelja: „Iako me majka rodila u štali, nisam tele!” Što će reći da nije, valjda, da su Ljižani videli „Sablju” samo na televiziji, da misle da Onaj nije u Hagu, da se još ide u Komitet po mišljenje... Ovi iz Nove Srbije trube na sve strane, počev od lepljenja plakata po Ljigu, da ih više niko neće zavlačiti mesecima i godinama i da će, kažu, sa još nekim „poštenim snagama” u ovom slučaju ići do kraja.