Loading category articles...
Loading category articles...
Policijska akcija „Sablja" se primirila. Priprema se početak suđenja osumnjičenima za ubistvo dr Zorana Đinđića, ali i nesrećnog Ivana Stambolića i bar još 28 ljudi „nestalih" tokom proteklih desetak godina.
Na redovnom godišnjem zasedanju, održanom od 13. do 24. maja u Beogradu, Sabor Srpske pravoslavne crkve bavio se i „kadrovskim pitanjima”.
Kada se o nečemu naglas ćuti više od dve i po godine onda, zaista, nije lako pohvatati sve konce pretpostvljene ljubavi između stare i nove opštinske vlasti. Posebno čelnika ove sadašnje koji se više zameraju svojoj DOS-ovskoj većini nego poraženim i prokaženim snagama.
Sredinom aprila završen je idejni arhitektonsko - urbanistički konkurs za rešenje Ustanove za smeštaj starih lica. Predviđena lokacija je takozvani Majdan u Užičkoj ulici u Gradcu. Konkurs su organizovali Društvo arhitekata Valjeva i Centar za socijalni rad „Kolubara”. Na konkurs je prispeo veliki broj radova (22 projekta)... Nakon nekoliko selekcija, izdvojeni su najuspešniji radovi prema prethodno uspostavljenim kriterijumima koji su se, pre svega, odnosili na funkcionalne zahteve ustanove, uklopljenost u specifične uslove konteksta lokacije i oblikovanje objekta.
Godine 1885. u 1. četi Petog bataljona „Kralja Milana” između ostalih rekruta beše i redov Dragić Paunović iz Struganika sreza kolubarskoga okruga valjevskoga.
I ovog puta ispisujemo opet jedan mali trag njihove muzičke aktivnosti u Beogradu između dva svetska rata, starom Beogradu koga već davno više nema, sa željom da takvih i još zanimljivijih podataka bude što više.
To i neće biti ništa novo, jer je Valjevo, takoreći, oduvek i bilo na Moru. Pre Valjeva bile su Valjevske planine na obali Mora koje je, vremenom, oteklo, isparilo, ali su ostali uspomena i žudnja za Morem.
Spoljni pogled na ovaj roman upućuje na nekoliko sila i „pritisaka” koji su bitno uticali na formiranje tog teksta. Tu pre svega mislim na negativne a snažne ideološke pritiske koje smo na ovim prostorima imali u poslednjih 50-tak a naročito zadnjih 15-tak godina...
U valjevskoj Modernoj galeriji, na početku prvog meseca ovog hladnog proleća, priređena je izložba jedne slike. Reč je o monumentalnom platnu Miodraga Đurića Dada (201 x 201 sm) iz 1978. godine, sa čudnim nazivom: „Adams hotel”.
Iako je to do sada više puta rečeno, tvrdnju vredi ponoviti još jednom, ali na malo drugačiji način: dakle, Milošević nije sišao sa vlasti oktobra 2000...
Petooktobarske promene izbacile su na površinu mnogovrsni ljudski mulj i svakojaki talog decenijskog propadanja. Istovremeno, sa javne scene povukli su se mnogi koji su u najvećoj meri i doprineli da do promena uopšte i dođe. Jedan od heroja ulice i istinska ikona bespoštedne protivmiloševićevske borbe je slikar iz Valjeva, Bogoljub Arsenijević Maki.
Valjevska „Mala scena” je učešćem (uz to: uspešnim) na smotri profesionalnih pozorišta Srbije u Pirotu i nagradom Veroljubu Andriću za najbolje muško glumačko ostvarenje na toj smotri, nanovo rasplamsala razgovore o sadašnjosti i (naročito) o budućnosti valjevskog teatra. Ponešto od tih razmišljanja preseljava se, evo, i u Reviju „Kolubara”.
Svet menjaju ljudi od ideja i sna, a ne rezoneri, kalkulanti, mračnjaci, mrzovoljni, pogotovo ne glupaci i prostaci Napori ka obnovi, nepravedno ukinute i ugušene institucije, profesionalnog pozorišta u Valjevu (dekretom države iz 1956) traju više od jedne decenije.
Posle iscrpnog razgovora o većem broju kandidata - razgovora koji je predstavljao nastavak rasprava iz prethodnih godina - prisutni članovi žirija su jednoglasno odlučili da Nagrada Desanka Maksimović za 2003. godinu bude dodeljena Radmili Lazić.
Podstaknuti nedavno izašlom knjigom vojnog istoričara Petra Opačića „Vojvoda Živojin Mišić” pisali smo u prošlom broju Revije o precima slavnog Struganičanina po ocu i po majci.
Dvodnevni boravak sa „Malom scenom” u Pirotu nije pružao dovoljno mogućnosti za svestranije upoređivanje pozorišnog Valjeva i pozorišnog Pirota. Uočili smo, ipak, neke pirotske prednosti.
Jedno od zdanja koje je postalo zaštitni znak ulaza u Knez Miloševu ulicu je zgrada na broju 5, koju Valjevci nazivaju i „naša secesija”.
Veća glava, više glavobolje! – kaže naš narod. Francuzi kažu da otmenost obavezuje, ali ništa od toga ne važi za naše otmene glavonje...
Sve ove godine posle zvaničnog ukidanja profesionalnog pozorišta u Valjevu, pozorište je u Valjevu postojalo. To niko nije mogao sprečiti jer jednostavno to je bila nasušna potreba.
„Koreni” Dobrice Ćosića u dramatizaciji i režiji Miroslava Trifunovića, gostovanje „Male scene” iz Valjeva Naoko paradoksalno zvuči da su svoj trijumfalni pohod na pozorišnim daskama pre započele dramatizacije nekih romana koje je Dobrica Ćosić napisao posle „Korena” - ponajpre „Otkrića” iz „Deoba”, potom i „Vremena smrti”.
(Foto: Željko Emreković) Radmila Lazić je prvi put bila u Brankovini tek ovog proleća - kad su je pozvali da najzad i jedna pesnikinja dobije Desankinu nagradu.
Vrlo interesantna pojava bio je taj ABRO-FEST! Jako čudna i zanimljiva! Kako inače objasniti ovaj (donekle) fenomen, da se o pozorišnoj manifestaciji koja već toliko dugo ne postoji, a živela je samo nekoliko sezona, i dalje priča i čezne za njom!
Kao deo najkraće saobraćajne veze našeg kraja, ali i Vojvodine, sa Crnom Gorom i Jadranom, put Šabac-Valjevo, je u veoma lošem stanju. Nikakvi radovi na njemu (u vreme dok pišemo ovaj tekst, subota, 17. maj), nisu počeli.
Prva kiša tek od 22. maja * Srbijanka i Stefil 20 dana na putnoj i želzničkoj barikadi * Štrajk u Uzoru * Vladika Nikolaj proglašen svetiteljem * Veca najbolji glumac i među profesionalcima * Ivana Petronijević najbolji recitator Srbije * Ivan Radojević prvi matematičar u Budvi * Vujić voda i suše u bazenima...
Gospodin Vladimir Gajdarov (nekadašnji prodavac mirisa i jedan od onih valjevskom tmorom ugušenih pesnika, opasno bolestan a odavno bez ikakvih lekova), dok u kavani „Bristol” kalpi Crnjanskog...
U Ljigu svoje penzionerske dane provodi Milevka Ivanović (96 g.) najstarija Ljižanka. Živi sama (1998. umro joj je brat Dragan, sa kim je živela u zajedničkom domaćinstvu).
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je predstavljena knjiga „Vera Pavladoljska”, poema akademika Matije Bećkovića, oplemenjena slikama iz istoimenog ciklusa slikara Dragana Stojkova, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada.
