Kafane izmedju dva rata

Na osnovu raspoložive literature, dokumenata koji se čuvaju u Međuopštinskom istorijskom arhivu Valjevo i članaka u starom valjevskom listu „Glas Valjeva“ prikazan je deo društvenog života grada koji se odvijao u kafanama tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Pored raznovrsne gastronomske i ponude smeštaja, kafane su se reklamirale i sa bogatim kulturnim sadržajima. Za stanovništvo Valjeva su predstavljale mesta gde su se mogle pogledati prve filmske projekcije, pozorišne predstave ili pak uživati u koncertima svih muzičkih žanrova. Prevazilazeći svoju osnovnu namenu, kafane i hoteli su doprinele da u Valjevu počne da se razvija nova građanska klasa a sa njom i jedna nova vrsta kulture.

...Kafane, hoteli i restorani većinom bili su skoncentrisani u nekoliko gradskih ulica: Vojvode Mišića, Karađorđevoj, Kneza Miloša, Kralja Aleksandra, Čika Ljubinoj, Gođevačkoj i Birčaninovoj. Po smeštaju, ali i gastronomskoj ponudi izdvajali su se: hoteli Grand, Sekulić i Gođevac a od kafana i restorana: Zlatan plug, Kasina, Pivnica Srbija, Kraljević Marko i mnogi drugi. Reklamirali su se čisto nameštenim sobama snabdevenim sa krevetima bez posteljine, ormanima, umivaonicima i nahtkasnama. Najviše soba imao je Sekulić 30, Grand i Kasina po 20 a Gođevac 15. Mnogi ugostitelji su se preporučivali i reklamirali svojim imenom, dugogodišnjim radom i iskustvom u ugostiteljstvu...

Gastronomska ponuda bila je prilično bogata: domaća i strana kuhinja, topla i hladna jela, gulaš, ćevapi, ražnjići, viršle s renom, masne ćulbastije, sveže jagnjeće, praseće i jareće pečenje, kozije mleko, ovčiji sir i kajmak, puter i pirotski kačkavalj na ledu, mađarske salame, italijanske mortadele i užičke slanine...Nije izostajao ni dezert: torte i kolači. I ponuda pića bila je raznovrsna. Gostima se uvek nudilo prvoklasno vino, čuveno Mozerovo crno i belo, tamnjanika, žilavka, blatina, Župsko iz podruma Braće Lukovića, ružica, smederevka i Triumf iz Venčačke zadruge.

U toplim letnjim danima osveženje se tražilo u pivu a na raspolaganju je bilo uvek sveže i hladno valjevsko točeno i u flašama, Vajfertovo ''Eksport'' i crno ''Sveti Đorđe''. Takođe reklamirali su se dobrim rakijama (šljivovica, prepečenica, lozovača...) i raznim likerima. Kod nekih se mogla popiti i turska kafa...

Marina Ćirović, Narodni muzej Valjevo

Objavljeno u Glasniku Istorijskog arhiva Valjevo, 2014. godine

Nastaviće se...