List „Glas Valjeva“ u broj od 5. maja 1929. godine (dakle, pre tačno devedeset godina), donosi ponudu tada uglednih valjevskih kafana i hotela. Prenosimo informacije o ugostiteljskoj ponudi tada koja nam, iz ove perspektive, izgleda zanimljivija od današnje.
U kafiću Laki Beut (Vlade Danilovića 48), nedeljom uveče u 20.00 časova, održava se kviz koji se bliži svom dvadesetom izdanju. Od Nove godine ovaj događaj ima i humanitarni karakter
Muzička i prehrambena, ukratko – kafanska potka grada.
Zbijena između zanatskih i trgovačkih radnji i ćepenaka, kada se krene od gornje tešnjarske ćuprije, nalazila se ne tako velika zgrada sa sobama za stanovanje na spratu, a u prizemlju ukopane bile su kafanske prostorije.
U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.
Najveći broj kulturnih, umetničkih i sportskih kolektiva i društava nije imao svoje objekte pa su sastanke održavali u kafanama i naročito u prostranijim hotelskim salama.
Gastronomska ponuda bila je prilično bogata: domaća i strana kuhinja, topla i hladna jela, gulaš, ćevapi, ražnjići, viršle s renom, masne ćulbastije, sveže jagnjeće, praseće i jareće pečenje, kozije mleko, ovčiji sir i kajmak, puter i pirotski kačkavalj na ledu, mađarske salame, italijanske mortadele i užičke slanine..
U vreme austrougarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, mnoge tadašnje valjevske kafane morale su da promene imena, u skladu sa zahtevima tadanjih vlasti. Svakako ne najdramatičniji, ali i ovo je deo istorije Valjeva.
Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.
Priča o jednoj od retkih i danas živih starih valjevskih kafana.
