Ljubav uvek može više od mržnje

Poštovana gospodo,
Povod za ovo naše pismo i obraćanje čitaocima Revije „Kolubara” su vaši tekstovi „Oj opštinski komiteti” i „Više od igre” u kojima sa nipodaštavanjem i podsmehom govorite o našem angažmanu u muškom rukometnom klubu „Metalac” iz Valjeva.
Kao aktivni učesnici petooktobarskih događanja, ne sporeći ni u jednom trenutku njihov istorijski značaj, podsećamo vas da se u Valjevu rukomet igrao i gledao i pre 5. oktobra 2000. godine. Otuda začuđuje komentar novinara Krstića da se na rukometnim utakmicama pojavljuju Mića Janković i Vojislav Andrić. Pa zar ima išta normalnije nego da činimo ono što smo činili skoro celog svog života!? A to što gospodin Krstić o tome nije informisan, znači samo jedno: da na rukometne utakmice nikada pre 5. oktobra nije ni dolazio. (A gde je za to vreme stajao ili sedeo to samo on zna).

Većina nekadašnjih juniora sada su prvotimci RK Metalac

A da jeste znao bi da smo obojica, to s ponosom ističemo, već preko 40 godina aktivni u valjevskom rukometu (Mića Janković je u klubu od 1960, a Vojislav Andrić od 1967. godine, uključujući zanemarljive pauze). U tom periodu Mića Janković je 12 godina bio igrač, odmah potom i trener (skoro 10 godina), a u protekloj deceniji predsednik Upravnog odbora kluba i direktor klupske Škole rukometa koja je poslednjih godina ponos našeg grada. Vojislav Andrić je punih 16 sezona nosio crveni dres (od toga osam godina i kapitensku traku), a po završetku sportske karijere bio generalni sekretar i predsednik Skupštine kluba (u teškim prvoligaškim vremenima od 1992. do 1994. i još težim ekonomskim vremenima 1994-1996. godine). Klupska istorija će nas sigurno zabeležiti kao igračke perjanice Kluba u jednom periodu, igrače koji verovatno spadaju u pet najuspešnijih strelaca i deset igrača sa najvećim brojem nastupa za „Metalac” i ljude koji su svojim ponašanjem na terenu i van njega imponovali i nikada nisu obrukali svoj klub. U poslednjih nekoliko godina obavljali smo i značajne funkcije u rukometnim i sportskim forumima Srbije i Jugoslavije (Mića Janković je trenutno delegat u Skupštini RS Srbije, a Vojislav Andrić je dve godine bio predsednik Skupštine RS Jugoslavije, kasnije savezni ministar sporta i savezni sekretar za sport i omladinu).
Naši saigrači, saradnici i valjevska sportska javnost (pa i novinar Branko Vićentijević) dobro znaju sa kloliko smo borbenosti, požrtvovanja i korektnosti igrali za svoj klub i koliko puta smo, zajedno sa svojim saigračima, efektnim akcijama izmamljivali aplauze publike i u Valjevu i na strani. Znaju i sa koliko smo entuzijazma i ljubavi vodili „Metalac”, vaspitavajući, u duhu svog profesorskog zanimanja, čitavu armiju mladih ljudi da budu dobri sportisti, ali i korisni građani naše zemlje. Poznato je da smo, zajedno sa ljudima sličnog profila, to činili potpuno amaterski i u ne baš lakim uslovima (kamp na Gradcu, rad u Pivari, šatori na Divčibarama, pripreme u Babajiću, kampovi u Brežđu, Peckoj i Krupnju...) jer se rukomet u Valjevu nikada, pa ni danas, nije mogao ponositi baš nekom izuzetnom podrškom vlasti. Isto tako poznato je da u poslednjih desetak godina nije lako biti sportski radnik, pogotovo u klubu koji ima tako zdrav koncept, zasnovan na širokom obuhvatu mladih, tako ambiciozne planove poput „Metalca” i tako uspešnu ekipu koja je trenutno vodeća u drugoj ligi i u čijem igračkom sastavu nema ni jednog igrača izvan Valjeva.
Zato čudi komentar o nekakvoj navodnoj „kontroli” koju mi ostvarujemo u RK „Metalac”. Da li su Mića Janković i Vojislav Andrić, koji su ceo svoj život u rukometu i uz rukomet iz politike zalutali u sport? Da li smo iskreno u njemu i da li nama dvojici kroz sport posle 75 godina (uglavnom) zajedničkog rada u rukometnom sportu treba politička promocija - neka prosude sami čitaoci i javnost našeg grada.
Jedno je ipak sigurno. Zbog zlonamernih i neargumentovanih naklapanja da RK „Metalac” koristimo za političku promociju nećemo prestati da radimo za svoj klub i da mu doprinosimo, jer to smo radili i kao igrači i sportski radnici i kada Nova demokratija nije ni postojala. Isto tako nam ne pada na pamet da zbog sličnih gluposti kažnjavamo Novu demokratiju svojim odsustvom iz njenih aktivnosti, jer naš osnovni programski cilj i jeste da budemo od koristi svome gradu i njegovim ljudima (pogotovu mladim). Sve stranačke i nestranačke ličnosti koji žele da svoje slobodno vreme udruže sa našim naporima da klubu obezbedimo kvalitetniju organizaciju, bolje uslove za rad i takmičenje, stabilnu prvoligašku budućnost iskreno pozivamo na saradnju i poručujemo da su im vrata RK „Metalac” širom otvorena.
A onima koji u svemu, pa i našem dugogodišnjem rukometnom angažmanu, maliciozno vide podvalu, zle namere, koristoljublje, politički profit, kojima očigledno smetaju naše nesporno uspešne i čiste sportske biografije, želimo da naglasimo da jedna od najvrednijih stvari koju smo u sportu naučili jeste da ljubav uvek može više od mržnje.