Ljudi posebnog kova

Veća glava, više glavobolje! – kaže naš narod. Francuzi kažu da otmenost obavezuje, ali ništa od toga ne važi za naše otmene glavonje... Pored svega što im položaj obezbeđuje, oni žele i privilegiju da su uvek u pravu, da sve znaju i u sve se razumeju, da su sudije svakom i svemu, u prvoj i poslednjoj instanci!

Episkop Pahomije, ne čekajući rezultate istrage, veruje da požar koji je uništio konak manastira Sveti Nikola kod Vranja nije izazvao kvar na instalacijama. On „opravdano sumnja da je podmetnut”! Preosvećeni istragu zamišlja neobično: kao jednu od svojih službi, čim posle toga kaže da će „sačekati rezultate zvanične istrage”. Ili takođe neobično, kao službu neprijatelja Crkve, pošto nema nameru da sačeka rezultate istrage koja se vodi protiv njega po krivičnoj prijavi petorice mladića. Pošto su svi listovi i televizije koji su obaveštavali o prijavi samo „bulevarski”, ishod započetog suđenja takođe je poznat. Državni sud bi trebalo da potvrdi njegov sud o „harangi i javnom linču”, čija je „direktna posledica” i ovaj požar! (Nešto sumnjam i u neizvestan ishod rada državne komisije, koja treba da utvrdi ima li krivice za ubistvo Đinđića i kod ministra policije. „Samo zlonameran” očekuje bar moralnu ili političku, ne reče li čovek da je pronašao atentatore i spasao državu od propasti?) Ukratko, on je sud svemu i svačemu, a kao takav, izuzet je od svakog suda. Tako može činiti i ono što drugima zamera kad njemu čine: sam optuživati i presuđivati bez suđenja, uzimati nedokazane sumnje za dokaze... Kao velikodostojnik svetinje (crkve), i sam je imalac svetosti i posvećen. Svetovna lica i ustanove ne mogu suditi svetinjama, ali one i te kako mogu suditi svetovnima i o svetovnom!

Ministar Veselinov ne dozvoljava ni pomisao da kod njega ima krivice, moralne i političke ako ne i krivične. Kao član vlade i jedan iz „najčvršćeg jezgra DOS-a”, on ne može biti predmet propitivanja javnosti ili nekih „otrgnutih članova OTPOR-a”. Sumnja u njega sumnja je u DOS, akcijom za njegovu smenu otvoren je još jedan front protiv vlade! A dotična politička koalicija i vlada svetovni su sveti sinod, čiji je on član... Analogije ovde prestaju! Za razliku od Pahomija koji je tek krivično optužen ali još nije utvrđeno da li jeste ili nije počinio to za šta je opužen, za Veselinova je izvan spora da je počinio ono za šta je moralno i politički, a ne i krivično optužen. On jeste sedeo u džipu, koji je ubio apsolutno nedužnog pešaka (na trotoaru)! U svojstvu šefa i nalogodavca vozača, a ne u svojstvu putnika koji drema u autobusu ili taksiju! Uzgred budi rečeno, ako ministar ne može ni svog vozača da navede na poštovanje propisa, kako da navede Isusa da nam pošalje neophodnu kišu?

Primera takvog odnosa prema sudu drugih ima starih i novih, i u najrazličitijim krugovima. Terminologija je ista, ili u suštini ista. Oni koji ne vide napredak što ga ostvaruje njegova vlada, za premijera Živkovića samo su „slepci”! Vrlo uspešni biznismen Nenad Opačić, za jedno krivično delo već osuđen, iz zatvora piše kako ga „blate... u medijskoj hajci”, ne zaboravljajući da doda kako on zna ko „stoji iza nje”. Drugi uspešni biznismen, Miodrag Kostić, nešto je blaži, možda zbog blažih napada na njega. (Tek se sumnja da je počinio nešto kažnjivo.) On samo naglašava kako napadi na njega imaju političku pozadinu... Izgleda da istu nemaju samo napadi koji dolaze od pripadnika svog kruga, svoje porodice, odnosno svoje partije! Mnogo nalik na staro i navodno odbačeno, Titovo: „Ja priznajem samo sud moje partije!”

Ministar je uveren da je njegov vozač vozio „bezbedno”, i na raskrsnici imao zeleno svetlo. Pošto on tako misli, nisu potrebni istraga i eventualno suđenje, nije važno mišljenje svedoka i veštaka. Pošto je upravo on sud, „OTPOR nema pravo, umesto suda, da sudi ko je kriv za nesreću u kojoj je poginula Katarina Marić, niti može suditi o moralu bilo kog građanina”.

Pošto je upravo on sud, nije zamena teze ono što bi to u slučaju nekog drugog, i te kako bilo. Ne zaboravimo, OTPOR traži političku i moralnu odgovornost ministra što je uzeo vozača iz lične pratnje a ne iz MUP-a Srbije, kako nalažu propisi, i što mu je dozvolio makar prebrzu vožnju. Istražnim organima ostavlja da utvrde eventualnu odgovornost za prekršaj u saobraćaju brzom vožnjom, prolazak kroz crveno svetlo, i upaljeno rotaciono svetlo! A Veselinov je doktor nauka i profesor univerziteta, u čijoj životnoj delatnosti nema mesta za „argument svetinje” i „celinu za deo”! Za njega DOS ne bi mogao biti svetinja, pa ni posvećen on kao njegov ministar. On zna da svemu svetovnom postoji alternativa, pa alternativu ima i ministar Veselinov... Njemu apsolutno ne dolikuje da doda kako je optužba deo „harange”, i kako svi (bar u DOS-u) znaju ko stoji iza nje. Može to biti haranga ali ubistvo je počinjeno, iza harange može stajati ko god hoće, ali stoji ubistvo! Možda su neke stranke u DOS-u zaista politički montirale ceo slučaj a OTPOR ispao njihov „izvođač radova” („odbrana” njegove Koalicije „Vojvodina”!), ali ubistvo je ubistvo, a ne slučaj ili montaža. I počinjeno je kolima u kojima je bio ministar, a ne neka stranka ili OTPOR! A Pahomije je episkop a ne skorašnji i neobavešteni vernik, tako da bi ljubav prema bližnjem i ljubav i prema vlastitim neprijateljima, kod njega morale da budu izraženije nego kod drugih. Umesto pomenute diskvalifikacije, ili činjenice da su dvojica sveštenika i jedna monahinja koji su svedočili u korist mladića (u vreme kada se desilo to za šta ga optužuju – dečaka), pred eparhijskim sudom. Ne u svojstvu svedoka, već okrivljenih!

Ministar, episkop, biznismen... nije i čovek i građanin, nego samo ministar odnosno episkop, biznismen? On ne može imati ljudskih i građanskih potreba, osobina, veličina pa i slabosti? Da, kako ne bi imao ni obzira i obaveza kao čovek i građanin, prema ljudima i građanima! (Setimo se ponašanja Veselinova, prema porodici ubijene devojke!) On ih ima samo prema svojoj organizaciji a ne i prema drugima, ne prema činjenicama i logici! Izvan (te) organizacije izgleda da i nema ljudskog, pa ni obaveze za moralnim odnosom... Navikli na to, otuda ne reagujemo na neviđen bezobrazluk, neljudskost... koji „stoji u pozadini” iznetog, a osobito podsećanja nekih da među srodnicima Katarine Marić, ima članova SPS! Pa i stravično uverenje da se srodnici članova a pogotovu sami članovi, mogu nekažnjeno gaziti, i da njihove prerane i neskrivljene smrti ne zaslužuju saosećanje...

Malo blaže: dobar i „krupan” pripadnik organizacije, automatski je dobar i veliki čovek. Nikakve razlike u odnosu na raniju moralno-političku podobnost: da nešto od njene veličine pređe na njega, i tako bude imun na kritiku. Da čin ne bude za kritiku kao procenu, zavisno od nje nekad

i za osudu, pošto dolazi od „ljudi posebnog kova”! Pored njih samih, takvima ih prave i oni ispod kako bi ih grejao njihov oreol, kako bi i sami bili imunizovani na sud! Tako su, kada je počela afera „Pahomije”, skočili da ga brane i tužioce diskredituju oni kojima je nekada bio duhovni pastir, tvrdeći da je tada bio „besprekoran”. Kao da je to sporno! Episkop Nikolaj je upravo ovih dana zvanično postao svecem, ali to mnogima nije smetalo da o njemu kao svetom, govore i kada se radi o njemu pre zamonašenja! I da ne govore o beznačajnim sitnicama ili slabostima (a žestoko napadnu takvo govorenje), vezanim za njega kao čoveka a ne episkopa, tipa činjenice da je bio pušač...

Nemoralno je to i prema samim tim ljudima: tražiti od njih da se ponašaju samo kao pripadnici organizacije i to visoki predstavnici i dostojanstvenici, a ne kao ljudi koji su i ti pripadnici. I koji su to od određenog trenutka, od koga tek stiču određene obaveze! Pogotovu je nemoralno nasilje nad razumom ostalih i činjenicama, diskvalifikovanje onih koji se služe vlastitim razumom, i o moćnicima sude na osnovu činjenica... Nemoralan je i (selektivan) odnos prema prošlosti, pozivanje na nju onda i onoliko koliko odgovara! Ponašanje i zasluge iz prošlosti, stoje umesto ispravnog ponašanja u sadašnjosti. Uzalud rekoše naši stari, i ono: „Spram glavi, i oca po glavi!”

Ako se nastavi sa bahatošću i bezobrazlukom, prepotencijom i isključivošću, sa stavljanjem moćnih iznad i izvan pravnih, političkih i moralnih, čak logičkih zakona i sudova, gde će nas to odvesti? Neće li pravo na drukčije mišljenje, postati pravo da o onom o čemu moćnici imaju vrlo dobro mišljenje, mislimo odlično? Neće li istražni organi utvrđivati pozadinu optužbi, i pripadnost optuženih i tužilaca organizacijama i forumima? Ili će se neko dobrovoljno javiti da odgovara, kako bi odgovornosti, pravne države, vladavine institucija, demokratije... ipak bilo? Odrekavši se pritom pripadnosti bilo kome i bilo čemu, zaključno sa pripadnošću čovečanstvu. Da ne bi, ne daj Bože, neko upozorio kako iza njega stoji čovečanstvo (a zaista stoji), i kako je napad na njega napad na čovečanstvo...

Ostaće mnogo lošeg! Ostaće rogovi u vreći, na svim nivoima. (Sadašnja vlada uigran je „tim”, samo po izjavama njenih pripadnika.) Ostaće neodgovorne „krupne zverke” i delovi „krupne” celine, a zna se da „riba smrdi od glave”! Odgovorni će biti „siromasi ljudi”, tako da pozadina napada na njih nije važna, i na čiju pozadinu i zec nasrće sa karakterističnim namerama! Ostaće „dupli aršini” i slabe organizacije, koje više brane svoje pripadnike nego što rade ono radi čega postoje... Uzevši u obzir ostalo ili sumnju koja kod mnogih ostaje posle takve odbrane (može li Pahomije, bez propisanog sudskog postupka, zaista biti „čist”?), to nas neće odvesti u željeno stanje, ili izvesti iz ranijeg i sadašnjeg, poprilično teškog stanja.