Loading article...
Loading article...
U starim dokumentima nema pomena mosta u produžetku Sinđelićeve ulice sve do 1993. godine. Veliki drumski most poslednja je velika investicija u mandatu gradonačelnika Slobodana Đukića, i možda poslednja velika investicija u centru grada pred ulazak u 21 vek. Most nije nikada tehnički primljen jer nije urađen izlaz sa njega, zapravo deo ulice Sinđelićeve, preko tada postojećeg jaza sa priključenjem na ulicu Knez Mihajlovu
MOST U SINĐELIĆEVOJ ULICI
U starim dokumentima nema pomena mosta u produžetku Sinđelićeve ulice sve do 1993. godine. Veliki drumski most poslednja je velika investicija u mandatu gradonačelnika Slobodana Đukića, i možda poslednja velika investicija u centru grada pred ulazak u 21 vek. Most nije nikada tehnički primljen jer nije urađen izlaz sa njega, zapravo deo ulice Sinđelićeve, preko tada postojećeg jaza sa priključenjem na ulicu Knez Mihajlovu (u ovo vreme Dragojla i Miše Dudića). Most direktno vodi i graniči sa Zelenom pijacom, a na platou na levoj obali, 1995. godine počinje izgradnja Novog hrama. Projekat i ovog mosta uradio je inženjer Dragan Bebić.
Tada nije razmišljano o priključenju ulice Mirka Obradovića koja je postala slepa ulica jer je visina mosta daleko iznad kolovoza te obalne ulice. Razmišljano je i o otkupu kuća i placeva uz sam most kako bi se uradilo priključenje. Tek kasnije se javila ideja da se lučnim nadvožnjakom most poveže sa ulicom Mirka Obradovića. Brzo je izračunato da je to veoma skupo i da treba pod pravim uglom uključiti ulicu na sam ulaz u most. Da li veza uopšte može da zadovolji saobraćajne uslove - i danas je skeptična arhitekta Nada Planojević, u to vreme jedan od glavnih urbanista Valjeva. Sve to povod je pravom ratu građana koji žive podno mosta sa leve strane i gradskih uprava . Ostali Valjevci pune dve decenije iščekuju da se bar Sinđelićeva ulica uključi u ulicu Knez Mihajlovu kod nekadašnje kafane Sunce. [Što se u međuvremenu i desilo – tekst je pisan krajem 2012. godine]
Most je kao i svi drugi u Valjevo postavljen na dva moćna betonska stuba, ima trotoare i metalnu ogradu. Sve vrste saobraćaja su veoma intenzivne zbog pijace, a odskora i Hrama na Ušću. Posebno je slikovit pred Božićne praznike jer ograde budu prekrivene badnjacima, a za Ivandan vencima, te za Pretrovdan lilama.
ŽELEZNIČKI MOST U VALJEVU
To je armirano-betonski most podignut 1968 godine. Premošćava Kolubaru u takozvanoj industrijskoj zoni grada, skoro na samom izlazu iz Železničke stanice prema Užicu. Nalazi se na 78 km od Resnika, na pruzi Beograd-Bar. Dug je 97 metara a u njega je ugrađeno 840 kubnih metara betona. Postavljen je na četiri para moćnih stubova, a na njega se stiže nakon blagog luka sa leve obale reke. Projekat su 1955. godine uradili inženjeri Biroa za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP-a, M. Stehlik i M. Ilić. Punih 13 godina pre realizacije! Sve to, precizno beleže arhive Železnica Srbije.
Zvanično pruga Valjevu-Užice na kom je ovaj most odmah nakon izlaska iz železničke stanice, otvorena je 3. jula 1972. godine. Tadašnji predsednik Opštine Valjevo, Desimir Maksimović, podsetio je u pozdravnom govoru:“ Mi Valjevci smo od 1908. godine do danas samo dočekivali vozove, jer pruge dalje nije bilo. A sad, eto dočekali smo da prvi ispratimo voz koji ide dalje od našeg grada“. ( „Vek valjevske železnice“, ID Kolubara, 2008, str. 107)
Paralelno sa stubovima tog mosta, postavljeni su i moćni betonski stubovi za most koji prelazi i u vijadukt buduće pruge Valjevo-Tuzla.
Valjevci često koriste ovaj most da pređu sa jedne na drugu obalu reke što je prilično opasno. Prelazi se i preko pruge na prilazu i izlazu sa mosta što govori o potrebi da se razmisli o pešačkim transverzalama i u tom delu grada. Nekoliko studenata na završnim godinama Arhitektonskog fakulteta 2011. godine, radilo je studije uređenja prostora oko stadiona Krušik - a jedna od zanimljivih ideja bila je da se posebnim konstrukcijama formiraju travnati tuneli preko pruge kako bi ljudi normalno, bez bojazni prelazili trasu pruge, a da bi strane tunela mogle da se koriste i u druge, izletničke svrhe.
Ispod mosta, kejovima, rado se rekreativno šeta na obema obalama. Hlad pod njim neretko služi za privremeno naselje Roma čergara. Postojala je i velika, možda i najveća u gradu, naseobina lastavica ispod mosta čija su gnezda godinama dočekivala i ispraćala ovu pticu selicu. Neko je iz obesti jednog leta razrušio desetine njihovih gnezda. Zato danas ni jednu lastavicu nećete sresti ispod i u okolini tog mosta.