Loading author articles...
Autor: Ljiljana Ljiljak
Loading author articles...
U starim dokumentima nema pomena mosta u produžetku Sinđelićeve ulice sve do 1993. godine. Veliki drumski most poslednja je velika investicija u mandatu gradonačelnika Slobodana Đukića, i možda poslednja velika investicija u centru grada pred ulazak u 21 vek. Most nije nikada tehnički primljen jer nije urađen izlaz sa njega, zapravo deo ulice Sinđelićeve, preko tada postojećeg jaza sa priključenjem na ulicu Knez Mihajlovu
Treći i danas postojeći izgled ovaj most dobio je 1993 godine. Postavljen na betonskom, blagom jedva uočljivom luku, podseća na skok gazele, a linija stubova, po dva na obe obale, samo potvrđuje njegovu vitkost. Projekt i za ovaj kao i Jadarski most uradio je ugledni inženjer, konstruktor mostova, Dragan Bebić. Zanimljivo je da je javnost bila ogorčena visinom mosta
Za vreme gradonačelnika Mateje Nenadovića (1903-1906) uređena je obala Kolubare sa kejovima, podignuta varoška klanica, na pijaci dva kantarska paviljona, pa Gimnazija, sudovi...Trajali su ovi poslovi, veoma skupi, godinama, pa su na primer kejovi počeli da se intenzivno uređuju 1906. godine a radilo se sa prekidima.
Ima ih malo. Drvene je grad odavno porušio, a valjalo bi bar da nam jedan krasi pogled na reku. I gvozdeni sa kojima se mogao grad i danas hvaliti, takodje su nestali. Nismo mostovima sem očekivane funkcije davali potrebnu urbanu lepotu izuzev u jednom slučaju – Beli most.
U niski neponovljivih vrednosti koje je čovek sa merom dodavao čarima prirode duž klisure Gradca, brana od pruća je jedna od onih dragocenih bisera. Sa njim se moramo ponositi a kad stignu nevolje, učiniti sve da se ponovo oglase te čudesne vodene orgulje.
Ugaono zdanje na susretanju dve moćne gradske ulice, Vuka Karadžića i Pantićeve, sa glavnim ulazom upravo na tom petom zidu. Ulaz koji poziva da se uđe u intimu unutrašnjosti. Svest da si u mreži gradskih tokova i da se promišljeno treba u njih uključiti posedovali su i vlasnik i projektant.
Nema Valjevca da deo detinjstva nije proveo u dečijem igralištu parka-šume Pećina. Bio je, iako nikada završen, revolucionarni iskorak u svemu što se gradskoj deci tada, a i kasnije, moglo ponuditi za osmišljeno odrastanje i radost igre.
Sa arhitektom Srđanom Ilićem, autorom projekta rekonstrukcije hotela „Narcis” o Gradskom trgu i stambenoj gradnji. Takođe i o novim projektima.
U vrelim letnjim danima uoči Tešnjarskih večeri, aktuelizuju se u razgovorima večne teme našeg odnosa prema staroj čaršiji, trgovačkoj ulici, javnim prostorima
Sa arhitektom Grozdanom Šišović, koautorom projekta za zgradu Poršea, uz to laureatom svih najvažnijih nagrada za arhitekturu u Srbiji za proteklu godinu.