Na očajnom putu

Kao deo najkraće saobraćajne veze našeg kraja, ali i Vojvodine, sa Crnom Gorom i Jadranom, put Šabac-Valjevo, je u veoma lošem stanju. Nikakvi radovi na njemu (u vreme dok pišemo ovaj tekst, subota, 17. maj), nisu počeli. A vožnja, na primer, samo do Koceljeve (38 kilometara), predstavlja - pravi podvig. Ma koliko se striktno pridržavali propisa o ograničenju brzine, onih do 50 ili 60 kilometara na sat (ima ih poprilično na toj deonici), veoma je teško voziti, a ne oštetiti automobil... Pojedine, takozvane udarne rupe, pravi su mali krateri, male kade, kako se vozači gorko šale. Kad vam se - posle kilometra relativno kvalitetnog kolovoza, kad nehotice povećate brzinu - ona iznenada ukaže iza prve krivine, možete, da bi je izbegli, ili u levu stranu puta, ili u nju, ili u - jarak. Mnogi se vozači, u to se potpisnik ovih redova lično uverio, odlučuju za prvu varijantu. A upravo ona je najopasnija, jer vozač - nastojeći da izbegne mogućnost da ostane bez točkova ili prednjeg trapa svojih kola - rizikuje da se direktno sudari sa vozilom koje dolazi iz suprotnog pravca.
Zašto se ništa na ovom putu ne radi? Je li to za nadležne iz Republičke direkcije za puteve problem trećeg reda ili je u pitanju nešto drugo? Bliži se sezona odlaska na godišnje odmore. Neke porodice odlučiće da na more idu kolima, jer je tako - mada najmanje bezbedno - najjeftinije. Hoće li do tada nešto na putu prema Valjevu biti učinjeno?