Spasojevići kao političari

U majskom broju Revije objavljeno je da se Predrag Spasojević priprema za sledeće opštinske izbore. Namera mu je, kako se vidi iz napisa, da se kandiduje za predsednika Valjevske opštine.

Mislim da podatke o porodici Spasojević treba dopuniti još nekim koje, ili pisac članka ili i sam kandidat, nisu znali.

Naime, porodica Spasojević ima veze sa vlašću iz dvadesetih godina prošlog veka. Predragov deda, Dušan, trgovac iz Valjeva, posle poništavanja izbora iz 1920. došao je u valjevsku opštinu kao njen delovođa, što odgovara sadašnjem sekretaru. Dušan je pripadao radikalskoj stranci Nikole Pašića. Nepovoljno se izražavao o Jerezi, to jest Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici, osnovanoj sredinom tridesetih godina prošlog veka. „Oni nisu radikali, oni su Jerezovci” govorio je čika Dušan.

Da Dušan nije bio prost čovek, zaključio sam kad mi je još 1945. godine rekao: „Svaka čast komunistima, umeju da se bore za vlast, umeju i da je osvoje, ali ne umeju da je sačuvaju! Mislim na dvadesete godine, a kako će biti ubuduće, nisam siguran!”

Dušan je umeo da ocenjuje i kasnije događaje, pa tako kaže o Informbirou: „Nema tu nikakvog Informbiroa, nego se komunisti namnožili, pa se sad razrojavaju kao pčele, u rojeve. Jedan roj su informbiraši, drugi, ostali...”
A kad mu je oduzeta zemlja po zakonu o agrarnoj reformi pitao je Andru Miladinovića, advokata, kako bi mogao da ide u inostranstvo da se velikim silama žali. Kaže, zna on još iz 1913. godine, kad smo osvojili Skadar, da su velike sile naredile da Srbi napuste Skadar. I Srbi su postupili. „Takve su velike sile, što hoće, one i sprovedu. Da li je to pošteno i da li je pravedno, to njih ne interesuje. Pametne su velike sile, prvo gledaju svoje interese, pa sve ostalo!”

Miladinović mu onda kaže: „Ja ću da idem u inostranstvo da se u tvoje ime žalim velikim silama. Međutim, meni neće dati pasoš, a tvojih dvoje dece su komunisti, pa neka preko svojih veza izvade pasoš za mene. Ja ću te zastupati i od toga će nešto biti”.

Još treba reći da su Dušanova deca, ćerka Milena i sin Milovan, završili poljoprivredni fakultet. Nije zgoreg reći da je Milovan za sve vreme studija vozio autobus Poljoprivrednog fakulteta, prevozio je profesore do fakulteta i od fakulteta. Imao je Milovan jedan lep manir. Kada ima neki ispit, on unese knjigu u autobus, pa kad naiđe profesor koji treba da ga ispituje, on istakne knjigu. Kad ga profesor upita šta čita, on kaže: „Imam danas ispit kod vas, pa hoću još nešto da proverim, neću da se brukam”.

Žalio se Dušan odmah posle oslobođenja, govoreći: „Udarila ruda u breg, pa sad ili treba rušiti brdo, ili vraćati kola natrag”. Mislio sam da je to originalna Dušanova misao, ali sam mnogo kasnije utvrdio da nije. U rečniku nemačkog jezika, izdanje knjižare „Napredak” iz 1926. godine, autora Đorđa Popovića, pod pojmom „Berg” je srpsko objašnjenje brdo, gora, breg, glavica, strana, del, planina, ali i pojam „udarila ruda u breg”! Dušanovo je samo ono šta treba raditi da se spasu kola i stoka.