Varošica Lajkovac

Poslednjeg februarskog dana 1924. go­dine, a tada ih je u februaru bilo 29, kralj Aleksandar Karađorđević do­neo je ukaz kojim je ozvaničen uspon La­jko­vca u gradsko naselje. U tom dokumentu ka­zano je i to da je lajkovačko proglašenje za varošicu učinjeno «po izjavljenoj že­lji građana».

Kraljevska proklamacija o «unapređenju» Lajkovca publikovana je posle dva me­se­ca, 8. maja 1924. godine, u Službenim no­vinama Kraljevine Srba, Hrvata i Sl­ov­en­aca.

Onovremeni Lajkovac ponajpre je bio zn­an kao najveća uskotračna železnička ra­skrsnica u čitavoj Kraljevini. Vozom se iz njega moglo otputovati u Zabrežeje, Ml­ad­e­novac (pa odatle i u Beograd), Užice, Valjevo. Činilo ga je nekoliko desetina ku­ća, poneka prodavnica, zanatska radnja i kafana. Tu je bilo i sedište nevelike La­j­kovačke opštine (varošica i selo La­jk­ovac i Rubribreza). Opštinsko sedište se pred Drugi svetski rat nalazilo na la­jk­ovačkom Trgu princa Tomislava, telefon broj 55.

Još nisu bili osnovani lajkovačka Zd­ravstvena zadruga i dva «Železničara», ku­lturno-umetničko društvo i fudbalski klub. Sokolsko društvo će da nastane 1930, osnovna škola 1936, samostalna apo­te­ka i Zamljoradnička zadruga za selekci­ju stoke 1937... Gradnja Lajkovačke crkve po­čela je 8. novembra 1937. a već iduće go­di­ne u njoj su bivala bogosluženja.