Vidimo se u koloni – Šest meseci kasnije

Fantastičan je osećaj svih onih zimskih subotnjih večeri, dok mokrim nogama pobeđuješ svoje limite, razvijajući svest da ta mala, pojedinačna žrtva simbolično doprinosi milimetru promene ka nečem boljem...

Nakon ovih šest meseci, niko više ne može da ospori da smo stali na rep nakaradnoj vlasti, da je energija promena pokrenuta i da je dala dosta dobrih rezultata. I da je pad autokratskog režima neminovan.

Ljudi su se oslobodili straha i osnažili volju da učestvuju u tom procesu, koji niti je lak niti može biti brz. I dalje se u javnom diskursu vode polemike oko uloge i mesta političkih stranaka u protestima #1 od 5 miliona, što postaje opšte mesto...Svako se smatra pozvanim da to oceni i proceni, otprilike kao i u vezi sastava i taktike fudbalske reprezentacije...

Ono što pouzdano znam, sa tačke gledišta onoga ko je više od prosečnog posmatrača upleten u sve što se dešavalo poslednjih meseci, teško da bi se i jedan valjan protest održao bez logistike onih koji imaju resurse za to. Iskustvene, materijalne, organizacione...

Ono što jeste postignuto, mada se o tome brzo prestalo govoriti, jeste taj dokument nazvan „Sporazum s narodom“, sa kojim su lideri opozicije izašli pred građane...Svakako se ne sme prenebregnuti, jer govori u prilog tome da su potpisnici sagledali zahteve pobunjenih građana, razumeli ih i prihvatili...Dalji rezultat toga je formiranje ekspertskog tima koji je nedavno izložio set zahteva i preporuka, u ime građana koji protestuju šest meseci, koje bi trebalo da vode ka suzbijanju medijskog mraka, popravljanju situacije u medijskoj sferi i omogućavanju fer i poštenih izbora. Zainteresovana javnost je saglasna da odavno jedna grupa ljudi nije tako detaljno, kvalitetno i kompetentno odradila svoj posao.

Bez sumnje, višemesečni protesti doprineli su da međunarodna zajednica prestane da žmuri na diskreditovanu demokratiju u Srbiji, tako da kao suštinske probleme, ovde vide upravo nedostatak slobodnih medija i uslova za slobodne izbore. To decidno navode u svojim izveštajima.

Od 31. januara, sa grupom drugara iz moje Demokratske stranke, ali i drugih entuzijasta iz Saveza za Srbiju, uz podršku opštine Stari grad i logistiku UK „Stari grad“ (ex Parobrod) i prijatelja iz TV Šabac – realizovala sam seriju debata pred publikom, pod sloganom #1 od 5 miliona, koje se mogu pratiti svakoga četvrtka od 19,30 na FB stranici „Protest.srb“. Ono što se tokom tih debata moglo čuti od stručnih, kompetentnih sagovornika, univerzitetskih profesora, novinara, političkih analitičara, političara – predstavlja dragocenu zbirku promišljanja koja mogu udžbenički da posluže svakoj ozbiljnoj kampanji za nenasilne društvene promene.

Mislim da nisam propustila ni jednu subotnju šetnju. Jednostavno, savest mi ne dozvoljava. To je najmanje što mogu da učinim...Imala sam priliku da budem i rame uz rame sa pobunjenim gradjanima u drugim mestima i gradovima u Srbiji...U manjim sredinama to jeste veća hrabrost.

I svima je baš tu mesto, u toj koloni, iza te šetalice, na kamionu, napodestu kod česme na Terazijama...Naročito onima koji još uvek sebe tu nisu videli, a koje čekamo, da pružimo ruke jedni drugima i oslobodimo se užasne tvari koja vređa intelekt, ponižava, ukida zdrav razum...Da povratimo dostojanstvo, da ponovo možemo reći „lakše se diše“...A, taj dan neumitno stiže.

Tatjana Manojlović, novinarka i predsednica Resornog odbora za informisanje Demokratske stranke, autorka serije debata pod nazivom „Protest.srb“ #1 od 5 miliona