Loading category articles...
Loading category articles...
Nove pesme Slobodana Ristovića: Dokone žene, Jutro, Krila sokola, Očev april, Mesec nad Tamnavom
Raniji, skorašnji i, po svemu sudeći, budući izrazi nezadovoljstva putem blokiranja puteva, pruga i mostova, postaju deo nacionalnog folklora.
Oskar Davičo imao je običaj, bilo u privatnim razgovorima ili u svojim intervjuima, poeziju Desanke Maksimović nazivati cvrkutanjem, a poetesu cvrkutavom damom.
Hitale su toga dana (24. maja) reke ljudi ka Svetosavskom hramu na Vračaru na poklonjenje moštima vladike žičkog Nikolaja Velimirovića.
Rade Prokić (1937, Bašin kod Smederevske Palanke), magistar arhitekture, poznaje dobro Valjevski kraj. Godinama je radio kao stručnjak kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tada zaduženog za ovaj deo Srbije.
„Moj Zakiću, čujem da se u Srbiji događa velika šećerna afera, Zato mi pomozi da se preko novina odreknem svoje priče Glava šećera."
Valjevska „Mala scena” je učešćem (uz to: uspešnim) na smotri profesionalnih pozorišta Srbije u Pirotu i nagradom Veroljubu Andriću za najbolje muško glumačko ostvarenje na toj smotri, nanovo rasplamsala razgovore o sadašnjosti i (naročito) o budućnosti valjevskog teatra. Ponešto od tih razmišljanja preseljava se, evo, i u Reviju „Kolubara”.
Čudno je da su dve najbolje definicije ovih naših valjevskih prostora (ako ne računamo onu Vlade Gajdarova: „Ni gore sredine ni lepše okoline”) dali upravo oni koje Valjevci dižu u nebesa i od kojih prave svoje ikone i svoju mitologiju.
Beogradski Institut za književnost i umetnost i Biblioteka „Ljubomir P. Nenadović” iz Valjeva zajednički će raditi „Književnu topografiju Valjevskog kraja”. Taj poduhvat će svesrdno podržati Valjevska opština
Kolektivni stres dela nacije svakog leta poznat kao sindrom prijemnih ispita za upis u srednje škole i na fakultete jedva da je „upolovačen”.
Nekada u vreme samoupravnog socijalizma beše u Ljigu dika i ponos trgovinsko preduzeće „Rajac”
Tokom Prvog svetskog rata, za vreme okupacije Srbije i prilikom povlačenja Austrougarske vojske, učinjeni su u Srbiji mnogobrojni zločini, dotle nezapamćeni, čak i za vremena turske vladavine.
Širom Srbije Milivoj Stošić, poznatiji kao Mile Livac, osnivao je i napuštao livnice, GG preduzeća i kojekakve zadruge, da bi se penzionisao u Sremskoj Mitrovici pre nešto više od decenije, gde je sinu Draganu prepustio livarsku radnju.
Isplatio se rad Škole rukometa – trener Slobodan Jokanović u elitu uveo valjevske srednjoškolce rođene između 1983. i 1985. godine predvođene iskusnim kapitenom Milanom Ilićem Mačkom i golmanom Goranom Damnjanovićem Debelim * Red je da i Valjevo konačno bude na visini zadatka * Primer kako treba raditi i recept za ispravljanje višegodišnjih promašaja fudbalera Budućnosti i košarkaša Metalca
Grešan sam, priznajem. Od samog početka poslednje utakmice, odigrane na temu ko je koga posećivao u zatvoru i zašto, navijao sam za g. Čedomira.
,,Lepo je biti glumac... Teško je biti glumac”... Između te dve jednostavne primedbe radi Nebojša Savić (28), Valjevac koji se usred Novog Sada, gde se oženio i formirao porodicu...
U vremenu između svetskih ratova Valjevska Kolubara, posebno varošani Mionice, stalno su tražili, predlagali, želeli, vapili da železnička pruga prođe kroz njihovu teritoriju.
Valjevo nema pravu knjižaru. Onu u kojoj se razgledaju i prodaju samo knjige. Valjevo nema prostor za svirke mladih grupa. Valjevo nema bioskop koji odgovara savremenim standardima.
Držešći se za ruke pređosmo jedan od mostova na Kolubari, onaj široki, prema Tešnjaru. Nepoznati jedno drugom, ali ujedinjeni zajedničkom nevoljom.
Mršava žetva * Suvonjava malina * Štrajkovi: lakše je prozivati državu nego gazdu * Sinalkova Banja Vrujci * Ugašena sirotinjska kuhinja * „Avetinjski mol” i „Iz dubine svetlost” * Događanja u dvorištu * Džez nedelja
Kada je Gaša Knežević, poznati teniser naš, a u slobodnom vremenu ministar (prosvete), konačno obznanio da će nova reforma obrazovanja (i vaspitanja) da bude pod parolom ruke u brašnu, mnogi su to (srećom) prečuli
